Просветни гласник

444

11Р0СВЕХНИ ГЛАСШ1К

тчоницнма, могао би често исто рећи за себе. Он говорп свима, сваки га чује, разуме, руководи целином а не губи из вида ни једну .јединицу, иокреће и изазива све интелигенције управља своје држање према средствнма, помало задржава полет најбољих, убрзава кораке оних из иозадине, на домаку је сваком од својих ученика. С таквом колективном наставом је, оно исто што и с материном љубави ирема деци: Сваки има у њој свој део а сви је имају потпуно целу. Слава алкохолу — Егпез* СаШа1а — Напада на одлуку донесену 5 Фвбруара о. г. којом се има да ограничи број продаваца алкохола у будућности; садашн.и број нродаваца остаје, а онје страшан. будућпости допустиће 'се да на 200 становника може постојати ио .један иродавац алкохола. У Парпзу има данас 30.000 иродавнпца пнћа, док их Лондон има 5600, Чикаго 5700, Москва 244. Од 1880 њихов број је порастао од 345.000 на 480.000, што ће рећп једна на 80 становника. Потрошња алкохола увећала се са бројем продавпица. У место 1.12 литра 1880 даиас се попела на 4,13 литара по становнику. У извесним департманима она се иопела на 12 литара с главе на главу. Последице овоме сасвим су уочљиве : 1869 број убистава био је 135, а данас је 359 ; 1835 број умоболних био је 11.000 а данас је 75.000. Од хпљаду болесника у болници лионској рачуна се да их је 422 алкохоличара, од којих 200 туберкулозних. — Горња одлука још није узакоњена, ма да би и од ње била слаба вајда. Остало је све но старом. Вр. 26. Часност — И. 8еуајо1 — Писац износи како је .један учитељ дао ученицима задатак. Тек што је отночео рад на задатку, а пред њега излази један одрастао ђак, пружајући му једпу испресавијену хартију. Учитељ одвија хартију и изненадио се кад је видео да је то тај исти задатак, којн је дао прошле године, и који је био нзрађен. Кад је свршен час, рекао је ђацима шта се десило и похвалио је часност онога ученика, који је у својој антиква; ској књизи нашао једну хартију, на којој је био израђен овај исти задатак. Рач \Јн и дрвца — Е. ЈиИеп — Криким чланчићем потврђује се важноот дрваца у нредавању рачуна, само се с правом замера наставницнма. што не умеју да се корпсте прнликама. и да место дрваца употребе за исти циљ н друге предмете, који им буду при руцц. Један наставник држећи се буквално речи свога некадашњег проФесора, употребљавајући при настави из рачуна неколико ппсаљки, уиотребљавао је непрекидно реч дрвце, те тако дао разлога да ипснектор, који је био ту, посумња у његову спремност, а да ђаци онет непрекндно мисле о томе како је погрешно што писаљке назива дрвцима. Учитељи секрстари оаштински и закон о иензији — Ееђоззе е1 Ееђгип — Да ли учитељи могу и треба да буду подвргнути закону о пензијама као ошптински секретари? Ово питање. које је дуго било спорно. сад је у Фрапцуској рсшено, да учптељи могу бити пензионисани као учитељи и уживати пензију по свом учитељском закону. Питање изгледа, па први поглед, да је правилно решено, али Ее Уо1ите то не налазн. и тражи да се што нре доведу у сагласност одредбе ова два различнта закона о пензијама. Течајеви за одрасле — 6. Уаззе — Један учптељ из упутрашњости, у једним новинама, прплично накосно, пише како је иариским учитељима лак рад и у основној школи п у курсевпма за одрасле. На то писање овај је чланчић, унраво утук, јер се вели да и париски учитељи муку муче, п у потврду