Просветни гласник

пгаказн ii оцене

445

томе наводи се ово : Један парнски учитељ има два курса за одрасле, у једном су младиКи и људи. који знају читати и нисати, а други пак овако је састављен: 4 Француза. 8 Номаца, 5 Руса, 2 Италијана, 2 Аустријанца. .2 Маџара, 2 Чеха, 1 Фннланђашш, 1 ПГведац. 1 Американац, 1 Грк, 1 Јерменин, 1 Турчи'!. Радити са оваквим конгломератом посве је тешко., али лпак париски се учитељ нада успеху. јер са овим другим курсом ради он много више, и нарочито гледа да их упозна са свима установама Францускнм. Финансијски закон за 191~2 год. — Овим законом који је прокламован 28 Фебруара о. г. овако јс регулисана плата инспекторима основних школа: четврта класа 3700 дпнара, III — 4300, II — 5000, I — 5700. У сенском департману она се креће овако : 6500, 7500, 8500 динара. Плата учитеља и учитељица креће се овако : V класа и учитеља и учнтељица 2200, IV учитељи 2500, учнтељпце 2400, III учитељи 2800. учитељице 2(;00, II учитељи 3000, учитељице 2800, п I класе учитељи 3200, учитељице 3000 динара. Бр. 27. Сићушне ствари у васиитањц — Раи1 Вегпагс! — Васпптачев је посао тежак и нлеменпт ако се само номисли на циљ, коме тежи. али је врло скроман и нигачп. ако се само помислп на путоие који воде овом циљу. У ви.шнским нричама само један обрт прстена на једно дете намах може бити одарено свим даровима духа и тела. Васпитачкп рад нема те драгопене врлпне: он ствара врло лагано минпмална и драгоцена побољшавања. Васпитавање пнтелигенције и воље пије обично резултат неколиких важних и одлучних резултата којп, потресавши душу, упућу.ју је потом дефинитпвнпм путем; ово је васнптавање, напротпв, дело времена, стрпљења и тачног вођења, непрекидног бденисања, пажње упућене на хиљаду детаља п сићушних ствари. Дете је производ своје средине, а у погледу васпитном шта је срелина до бесконачност сугестија, сензација, „ништавости' 1 сићушних стварп које на крају крајева, исткају живот? Дете је моделисано без икаква поговора према овим сталним и страним утпцајима и то њиховом непрекидношћу, сталношћу. И сад у овом хаосу васпитачу је дужност да брнжљиво издвоји своје преиоруке, савете, назоре, прописе, којн ће се моћн, од јутра до мрака, прилагођпвати најбаналнијим иословима школским. Неколико зрнаца из школске торбе — Егпез!; Са(ћа1а Један наставник дао је мушкарцима од 14 п 15 година овај писмени задатак и Скицирајте ми ваш иортрет физички, интелектуални и морални^ , јер му се чпнило да је нптање нросто, план јасан, да пма довољно материјала за обраду и да је задатак згодан за драгоцене опсервације. Страшна илузија! Већина нпје разумела постављено нптање. Један је рекао: 18 марта 1897 предамном се отворио дуг и тежак иут живота; други: да са својих нетнаест проживљенпх пролећа .још пије дошао у доба, када нестаје свежине, и када коса почиње већ да белп. Већина их је признавала да су далеко од тога да ирипадају лепом нолу: Природа није била тако издашна према мени као према Венусу из Милоса: другн један рекао је: Нисам леп, али шта ме се тиче лепота! Човек који није леп може бити интелигенције живе, отворене, што иотврђује и она. изрека: хаљпна не ствара калуђера. Један другп пита се доста узбуђено: Јесам ли дечко чи.шх очију, носа Фина и кукаста. малих и танких усана, финих п аристократских ушију, плаве п коврџасте косе, наиослетку .јесам ли други Исус Христос? Не, ништз од свега тога! а затим мало даље додаје : Нисам ве.шки, али зато пнак не треба веровати да сам