Просветни гласник

448

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Цртање: I и II секција: Модели: испуњене животиње илд као деч.је играчке: тица, мачка, зед, коњ. — Декоративна комаозиција: Мотиви: проучене животиње. Нови Васпитач — Орган за педагошку књижевност, уређује и издаје Васа Витојевић. Сремски Карловди. Година ХХУ, бр. 1 и 2 за 1912 годину. Годишња цена за Србију 8 динара. (Све што се тиче овог диста ваља сдати на адресу „Уредништво Новог Васпитача—Северин—Беловар—Хрватска). — У ова два броја у главном су ови ч.танци: Настава и особеност наставникова — Петар М. Илић, проФесор пз Крагујевца — Кад упоредимо рад два учптеља просечно једнаких духовних подобностп, уверићемо се да су розултати њпхова рада у школи ипак поспс различити, откуд потврда оних речн: „У наставном поступку сваког учитеља има известан, чисто лични чинилац." Облик наставе завпси увелико од начина наставникова нредстављања, његове маште и типа његове пажње; нарочито су важни односи између особености учитељеве и утицаја његове наставе на осећања и вољу ученика. Какав ће битп правац учитељева рада много зависи од околине п прилика пол којима се он сам уздпгао и оснособио. Утисци добивени у младости не могу се лако нотрти, п они стварају склоност песимизму или оптимизму. Разлажућп даље шта све треба да ради један учитељ, г. Илић овако вели: Учитељ нека се маша научних уџбеника, а методски нека се унанређу.је списима који га подстичу на размишљање а не на подражавање. Јер нанослетку најбоље што он може дати то је његова личност која оставља својим потпуним упијањем у грађу, обилате утицаје осећања и воље. Учитељ не треба да се осећа као самовласни господар над душама и духовпма дечјим, већ више као лекар и вртар. Основи исихофизиологије — Чланак који се наставља нз прошле године и који је још недовршен. Из студије о ирактичном васаитању од Б-г А. Раћз1;а — Ђорђе Пет. Везмар учитељ — Кратким уводом утврђује се да „Психологија" доказу.је с пуно уверења потребу практичне наставе, а уз то долази још и други моменат „Педагошко искуство", које се може стећи само и једино додиром са младежи а помоћу нодучавања. Ко је само једанпут пмао прилике иосматрати одушевљење и пеуморну ревност код деце за рад при њиховим практичним занимањима и у осталим радњама, тај никако не може посумњати о његовој вредности за васпитање. Отуда је и разумљиво што је сваки великих недагога стекао уверење о потреби ручног рада, те се он н протеже као црвена нпт кроз редове педагошких захтева „Зар може бити веће радости и весеља за дечака, него кад може сам слободно нешто радити. То весеље за рад било јо у свима нама једно те исто и свак, сам по себи, зна да не беше веће радости него кад је могао као дечак, дочепавши се алата, тесати, дељати, по својој вољи." Код овога рада даје се ироматрати интерес учеников при практичном поучавању, одношај учеников према учитељу, упознавање учениковог дара. Развитак социјалнпх врлина, индивидуална даровитост. Јекције из сриског језика — Риста Огњановнћ — 50 задатак упоредити сваку од ових именица (Коњ, Гуска) с неком другом која ће имати неку особину у јачој мери. — 51 задатак: Именовати разне матернје од којих се могу пра.вити ови предмети (иећ, кошуља...) — 52 задатак: Додатп овим именицама (сликар, трговац...) ио један глагол од истога корена. —