Просветни гласник

30*

:

ПГИКАЗИ И ОЦЕПЕ

449

53 задатак: Додатл глаголима (просити, читати....) по један подмет од истог корена. — 55 Означити словом Д или Р да ли дотични глагол (лагати, иокоравати се...) казује добру или рђаву радњу. — 56 Именовати глас ових животиња (пас лаје, лајање пса) и 57 Базатп шта ради свако од именованих лица или ствари (ироповедник проповеда, млеко храни....) — 58 Ко ти шта чини ово што следује (коњ ноиграва, точак се окреће....) — 59 Именовати по неколико од предмета које израђују поједини мајстори (лимар, седлар...) Еиоха. рефорама ГЈетра Великога и руска школа новога доба ПроФ. Л. Т. Перовић — У доба прелома традицнја школи је била дужност истаћп се као најважннји покретач новог историјског процеса. Стара руска школа то није била у стању учинитн, јер су јој били непознати задатци светског ироФесионалног васпитања. „Нама је потребна школа, рекао је Петар Великп, из које би људи нзлазили за сваку потребу у служби црквеној грађанској, војничкој, медицинској и т. д.", а ово значи њему је бнла потребна реФорматорска школа, на што га је опет гонпло „неискуство наше и непознавање ствари у које улазимо као слепци." — „Ако хоћега друге да учиш пре сам прођи науку из основа до вишег стуиња, искуси све тешкоће на самом себи, па ћеш се тек тада моћи назвати учитељем и твој труд неће узалуд пропасти." Овим се речима може пзразити педагогаки завет Петра Великог, и тога ради ваља се ноклонити успомени овог Велпког реФорматора. Студија детета као наука у Америци — Др. Паја Р. Радосављевић — Приказује рад др. Стенли Хола, ирезидента кларшког упиверзитета и проФесора исихологије и педагогпје, који је недавно крунисан усиехом гато је створен нарочити Пнститут за ироучавање дечјег живота у свима својим фааама. Рад у овом институту ће образовати основицу за све Филаптропске и недагогаке покрете у корист деце, па била она у гаколи или ван гаколе. Институт ће прпбпрати све податке, они ће бпти проучени под његовим кровом и од тога рада биће, како оснпвалац мпсли, огромне користи. Р&усћо1огј[е Аез Ктпез К. Оаирр Ра1р21§; V ето1иИоп рзус1и^ие <1о Г Еи['ап1, Непп Вгиг^ие!:, Рапз, 01е 8ее1е Аез КтДез, Б-г Ј. А. ЗЈкогзки, В(лр21§; — сво трп ове књнге приказује г. др. Паја Радосављевић и препоручује их учитељима и осталим наставницима да их прочитају. Шта је узгој — Ф. X. Мандић — приказује расправу дра Паје Радосављевића \\Гћа(; 13 Ес1иса(лоп, која је пзишла у Рес1а§о§1са1 беттагу. Народно називље из ручнога рада — Јелица Беловић — Бернадзиковска — Уз овај број иде Књижевни иреглед у коме се нриказује Земљоиис за IV разред основних школа на мађарском језику, затим Просвјетни Буквар намењен аналФабетама ; у Педагошком Веснику су неколике белегаке о гаколама у Хрватској, Славонијп, Угарској, Далмацијп. Наставник, лист ПроФесорског Друштва, уредник Јеремија Живановић, проФесор II беогр. гимназије. Књига XXIII. Свеска 1—2, јануар и Фебруар 1912. У овим двема свескама су у главном ови чланци: Морално васиитање — Петар М. Илић — Васнитање је развијање друштвених једпнака у свима правцима тако да буду од корнсти целини, друштву, народу. Васпитање је телесно, умно, морално, естетично; оно се тиче целе лнчности. У суштини свако васнптање је прави систем моралних утицаја и сви васпитни поступци су нре свега морални. Природа сама из себе развија моралне подобности, а васпитање придолази, узима учешћа у