Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

451

Резолуција београдскпх средњешкедских наставника о моралном васпнтању ученика средњих школа гласи овако: РЕЗОЛ.УЦИЈА београдсвих оредњошгеолских наставника о морах/1иом васпитању учени^а средњих шцскла 1 . Сматрајући да је морално васиитање омладине исто толико котребно као и образовање, а увиђајући да се оно све внше занемарује и оставља случају, јер три главна чиниоца у васиитању: кућа, школа и друштво нити раде интензнвно ни сагласно. коиФеренцнје наставника београдских средњих и стручник школа, одржане, на иозпв Уираве ПроФ. Друштва, 6., 13. и 27. октобра пр. године, исцрино су претресле питање о моралном васпитању, па су констатовале, да се на једном делу школске омдадине опажају посдедице лабавог и несистематског рада на васнитању, осећа се опадање моралнога духа код ученнкакао: налодушност, клонулост, колебљпвост, оскудица идеализма, склоност материјализму; затим, несхватање на стога н невршење дужности; неистрајност у раду; неискреност, неуредност и неуљудност ирерано улажање у јавнн живот (похађање каФана, пушење, полни одиоси); непоштовање туђе сво.јине (крађе у школи и ван школе, кварење школских ствари, штете ио улицама и парковима) итд. Да се ове рђаве особине не би укорењивале и шириле и да би се постигди бољи резултати у моралиом васпитању наших ученика, конФеренција београдскпх наставника налазп да би требало предузети ове мере: 1. да иаставнпци и путем наставе утичу на васпитање ученика; 2. да више и рацпоналније опште с ученицпма у школи и ван гаколе и да се старају да боље проуче ђачку природу; 3. да теже што већој сагдасиости и једноликости у понашању према ученпцнма п оцењивању њихових поступака; 4. да обрате већу пажњу ученичкој дектирп, да преуреде ђачке књиж пце и дружине; 5 да обрате јачу пажњу на вдадање ученпка ван школе и на њихове станове. Поред тога потребно је: 6. датп ученицима занимање и у елободним часовима нриређивањем екскур::ија, гимнастичких вежбања и корпсних предавања; 7. обратпти већу пажњу на фпзичко п естетичко васпитање у школама; 8. постарати се да буде више везе између наставника разних шкода; 9. створити јачу везу пзмеђу куће п школе путем конФеренција, гаколскпх савета итд; 10. појачати сарадњу свих друштвених чинидаца у васпитању омладпне; 11. апеловати на штампу, да буде обазривија при доношењу свега оиога, пгто се тиче гаколе и ученика. Ну како извођење свега овога највише завпси од наставника, иотребио је створити погодбе за гато успеганији рад иаставничкп. Стога је дужност врховне просветне управе; а) да се постара за што бољу спрему наставника за васпитачки нозив, б) да материјално обезбеди наставнике, како бп се моглп посветити само школп; в) да ограничи број ученика по разредима; г) да ослободи разредне старешине чисто адмшшстративних, а дпректоре благајничких послова: д) да се постара за удобне и прописне школске зграде, намештај и учида; ђ) да иастане да се размештај иаставиички на време врши, како би рад у школи одмах иочео и не би се прекидао у току школске годпне. Светлост, илустрован месечни часопис, орган Друшта за школску хигијену и народно нросвећивање. Уредник Д-р Светозар Марковић, лекар. Београд, година V, бр. 1—3 за 1912 год. I. Шнолска хтијена — 0 иолном оздрављењу, дистић из социјалне хнгијоне од академика В. М. Бећхерева, превео Петар М. Илић. — После

1 Овује резолуцију саставида Управа ПроФесорскога Друштва према одлуцп конФеренцпје београдскпх средњошколскнх иаставнпка и спровела је Господину Мпнистру просвете.