Просветни гласник

350

ИРОСВЕТНН ГЛАСНИК

у ред мањих универзитета. Но поред свега тога он се трудио да се ио разноликости предавања у разним иа и највишим научним областима на виспни одржи. Поред тога рада, који је мање вигпе јаван и на догледу свакоме, развијају се међутим у Универзитету и иослови друге врсте; мислим на рад у семинарима, вежбаоницама, лабораторијама и разним заводима. Тај рад је истина скривен, али пошто је он по организадији наше школе најважнији, то је сасвим природно, да се стално у свима круговима универзитетских наставника тежило за тнм, да се тај рад што јаче крене унапред. Та тежња није се до сада још ни близу могла остварпти. Ми нмамо истипа неколико института, нарочито у философскои Факултету, који добро, на чак и врло добро стоје, али је број тих института релатнвно врло мали. Напротив, многи научни институти, радионице, збирке и музеји, још и данас но просторијама у којима су, п по ономе што имају, не могу да задовоље потребе јаче стручне наставе н интензивнијег научног рада. Између свнх Факултета у том погледу као целина данас понајбоље стоји правни Факултет, који је у току школске 1910—11 год. добио једну нову зграду (на Обилићевом Венцу) за библиотеку и потребе семинара. Пријатно ми је поменути, Госнодине Министре. да је нова правна библиотека великим заузимањем и трудом декана и нроФесора г. Слободана Јовановића сад лепо уређена. Старе књиге, колико се могло. прикупљене су а пове књиге и часописи набављају се и о њима се воде тачни прегледн. За правним Факултетом долазн философски у иогледу материјала и могућности за рад. Но и у философском Факултету има много семинара на пример: етнограФски, византолошки, ФилосоФско -педагошки, германистички, романистички, и класички, који су тек у првом повоју и у којима се не ради онако како би требало и колико би се могло радити. Од природњачких института је једино за геолошкн-палеонтолошки институт изнад оног спрата, у коме је до сад био, ове године назидан још један спрат. На тај начин је тај институт проширен, и моћи ће се сад с уснехом у њему отпочети израда геоЈошке карте наших земаља. Остали наши стари ириродњачки институти (зоолошки, минералошки, нетрографски и физнчки ) одавно су изашли из оквира у коме су пре могли успешно развијати свој рад, но инак они које како раде, и трудом и радом наставника прилично одговарају захтевима науке и научног рада. Са хемијом или боље рећи хемијским лабораторијским радом сасвим друкчије стоји. Ж ако је хемијска лабораторија почела да радијош онда кад је Велика Школа основана (1863 г.) и ако је у њој свој век провео један од најистакнутијнх научних радника наших, инак она не може да своје задатке исиунн и то чисто из материјалних разлога, све због скучености у просторијама које јој стоје на расположењу, и пнтање је велико шта ће у опште бити од ове лабораторнје и рада у њој, ако се за времена не измене жалосне прнлике у којима се она данас налази. Треба имати у виду ту чнњеницу да у свету нема Универзитета, који има рђаву хемијску лабораторију као ми. И Бугари су у томе претекли данас, и ако је њихов Универзитет колико јуче основан. Ну јога горе стојимо са Физнолошко-хемијским институтима. Наш Универзитет добио је пре кратког времена једног одличног млађег наставника, за ту важну грану природних наука, и до данас ннје се могао отпочети никакав рад у том ннституту због тога што му се не дају довољни кредити, из којих би се најскромнија лабораторија подигла, а то је штета двојака: штета је за наставника, којије још ђаком