Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

351

на страни иоказао да уме самосхално да ради на науцн и штеха је за слушаоце, који слушајући само предавања једне чисто експерименталне науке, не могу без вежбања и експеримената од тих предавања имати никакве корнсти. Но најгоре у матернјалном погледу стојн техничкн Факултет. Ни у једном се Факултету није у последње време тако нагло повећао број ђака, као у техничком. Ја ћу помецути тим поводом ово: да је године 1904 — 5 у техничком Факултету било 74 слушаоца, тај број се за само 6 последвих година готово учетворостручио, а за то време је техннчки Факултет добио само један ипститут (механичко-гехнички), једну слушаоннцу (та слушаоница била је у своје време сала Универзитета) и две собе у новој грађевини, која је •ове године подигнута у дворишту Универзитета. Једна од те две собе у тој згради уступљена је г. Бранку Таназевићу, сталном доценту, за рад на моделисању, а од друге ће г. Коста Тодоровић, опет стални доцент, наниннтн за невољу свој хемијски и хемијско-технички завод. Ја рекох, за невољу, не мислећн тиме никога да вређам, јер је збиља највећа невоља и за наставннка и за наставу кад се лабораторија једне тако важне науке, као што је то Хемија, и уз њу још и Хемијска Технологија (чији се значај у иримени технике не може довољно истаћи) мора да смести у једну и само једну собу. У осталпм собама у којима су сад и слушаонице и цртаонице техничког Факултета, нема, међутим, довољно места ни за предавања а камо ли за цртање тако, да многи наши ученици техничког Факултета не могу никако радити своје-граФичке радове у школи под надзором наставника н ако -без граФнчких радова ни један слушалац техничког Факултета не може битн пуштен ни на нрипрелни, ни на стручни испит. Но осим тога има технички Факултет и других преких потреба, које он не може подмириги чак и у оном случају кад би се у техничком Факултету настава свела, на најмању меру, меру која свакојако не сме и не треба да буде циљ једној просветној установи, која по самоме Закону о Универзитету нма тако огромне нроблеме да реши у вршењу процеса духовног и материјалног напретка нашега народа. Ја ћу у томе погледу напоменути Госиодину Министру само једну или две чињенице. Пре свега постоји ово: да технички Факултет има само једну једину уређену лабораторију (механичко-технички завод). Остале лабораторије су све смештене но собичцима и по подрумима, чак је и Геодетском Зваводу, који је у старој Великој Школи нмао две сале, сад одузета она већа и претворена у слушаоннцу слушалаца сва три Факултета. Поред тога но позицијама које су буџетом намењене техничком Факултету види се да, су те позиције релативно мале и веома скромне. И поред свега тога наставнпци не могу ни те мале кредите да утроше зато, што немају где да сместе нн књнге ни најпотребнпје објекте (апарате, моделе, збирке, разне утензиније итд.). Ја Вам, Госнодине Министре, скрећем пажњу на номепуте тамне стране т којнма се, у погледу материјалних прилика, налази наш Универзитет и молим Вас да учините са своје стране све што до Вас буде стајало, да се то стање замени бољим. Но поред тих прилнка има и других које чине да у Универзитету не нде, како бн требало да пде. Мислим на личне тешке прилике у којима се због ограниченог броја наставника налазе наши млађп другови у школи. У томе погледу је Универзитет у своје време (концем 1907 године) имао част снровести Вам своје мишљење, које се ни данас у кругу редовних проФесора није изменило, и ја ћу са своје стране да додам само још ово : да просветни гласник , I књ., 4 св. 1912. '24