Просветни гласник

ПРИКАЗП II ОЦЕНЕ

651

много већој мери, јер он предаје сређено знање, науку и добро вели Шајндлер. да он елементе такорећц од почетка мора слагати тако, како би одговарали читавој грађевини н делини научној. и како би ученике могао довести дотле, да сазру до самосталног суђења (стр. 2). Што Шајндлер говори о арииреми учитеља за репзит у школској години и о ариире.мању за сваки дан (и часЈ, то ће добрим делом бпти лознато искусним наставницима, али ће н њима добро доћи ова или она напомена. У нриказивању снољашњега тока једнога часа употребљава Шајндлер за поједине делове његове (т. зв. формални стеиени Хербортоваца) ове називе: ~\УГв(1егћо1ипд (Огипс11е§ипд) ЕгагћеИипд Аез Меиеп (Апа1узе иас! 8ун1езе) ХизаттепГавзиппд [понављање, разрађивање новога (градива), уједињавање (систематовање)]. Ту се он слаже највише -са Салвирком, који је такође на супрот четворној и петној поделн Херб&рта, и овога школе поставио тројну: Шп1еИипд, ОагзШ1иид, Уегаг^еИипд (упућпвање, ирнказивање ирерађпвање) 1 . Хербартова је подела: јасноћа, асоцијација, систем, метод, Цилерова: анализа, синтеза. асоцијација систем, метод, Рајнова: УотђегеИипд, Оагђ1е1ипд, Уегћппр(ипд, ХизаттепГаззипд, Апч;епс1ипд [нрипремање, нружање (новога градива) везивање (наученога градива међусобно и с ранијим), уједињавање, прпмењивање]. Рајнова казује готово исто што и Цплерова (која се разликује опет од Хербартове једпно тим, што је „јасноћу" јаснијом учинила), само с другим речима. Велим „готово исто - ', јер промена речи увек значп, бар донекле, и промену појмова. Којим се пак речима појединп степени могу назвати впди о томе у Тојшеровој „Теоријској педагогнји" 1 . Тојшер је као и Фрик (Гпск) такође за тројну поделу. Тројна подела Шајндлерова на два разна начина спаја у својим деловима делове Цилер — Рајнове поделе: другп део оне снаја средње делове ове, трећи део оне трн носледња дела ове. 0 огранпченом значењу Формалних степена одн. своје тројне поделе Шајпдлер нам не вели ништа, напротив, он бп их радс видео нрпмењено у сваком поједином часу. Одлучно је за то, да свакога часа треба и цонављати и пружати ново градиво; сматра, да се доследно н свакодневно систематовање не сме пропустити ни на једном часу, ни у којим нрнликама. Одстуиања од тппске слике наставнога часа, која је нриказана у наведепим иостунцима, само су му изузеци од редовнога тока. Алн инак за то вели, да његову тростеиеност не треба замислитп као укочену схему, а нризнаје њезино слагање с Формалним сгепенима. Што даље идемо, све нам се више нстиче консервативно стојалиште иишчево. У најонсежнијем одељку ове књиге, који говори о настави, Ша.јндлер ономиње, како се намћење не употребљава на зло, кад му се стављају и тежи задаци, п да разумно схватање није могућно увек и свугде. Много што-шта, што се замихиља, да је у младости научено с разумевањем, схвата се иотиуно истом у зрелијим годпнама, улазимо му у ирави смисао истом, када смо то случајно искусили у животу. када смо дошлн до онога искуства, из кога је и оно само нотекло! Сасвим јо иравилап закључак отуда да од ученнка п не можемо тражитп, да иотпуно схвате класпчка дела, која нм нружамо, — она су за њих тек иочетак нроблема, који их мои;с нратати кр .л читав живот. Не бп се могло ни зампслитн, да тако искусан педагог, као

1 В. Е. V. ЗаПгвпгк, ТХе (М&акИзсћеп Когта!(огтеп. - Т ТепЛ. Тогзсћег, ТћеогеМсће Ро^ао-о^рк ип<1 аП^етете ПјЈакНк. Већ иоменуте Баумајсторове еидиклопеди]? II 1.