Просветни гласник

652

ПРОСВЕТНИ ГЛЛСШ1К

шхо је Шајндлер, не би био за генетски, развојни метод у настави п за његово поуздано средство, иитање на супрот акроаматском ноступку, предавању (овде у пренесеном смпслу, уог1га^еп п1М ићег^ећеп), — али он може бити иде п сувише далеко, кад хоће да га проведе готово сасвим чак и у вишим разредима. Не говори овде за акроаматски метод само то, што ученике треба припремати помало п за унпверзнтет, лего још внше, што се у старијих ученика управо цепкањем градива може убити запнтересованост, а осем тога је ту потребно и више градива прелазити. те стога п немамо увек довољно времена на расноложењу за развојни метод. Четири кратке иоуке, не чппе нам се, да у згодном облику обухватају баш све, што је најнотребнијо знатп младу наставнику. Оне гласе: 1. Размпслите о томе, да оно, што ви пропустите, ученици испаштају, и да се оно, што се није у своје време п на свом месту научило, не може више накнадпти! 2. Из нескладних одговора ученичких слушајте погрешке својих иптања! 3. Из ученпчких погрешака упознајте своје властите! 4. Имајте у виду читав разред, пазите, кад наступа замореност и старајте се да ученици буду чили! Друга се од овпх поука садржи управо у трећој, а нема ни једне, која би уиућпвала учптеља, да изазпва саморадњу у ученпка. Оне не садрже дакле оно, гато је најважнпје у наставп, а на што пре свега треба гласом ударити. Шајпдлер је и противник т. зв. „ кратком часу " (час од 45 илп 50 минута), па п бесирекидној настави (обавезни иредмети само пре подне), али и многим иисменим радњама. Ове треба ограничити, управо се морају ограипчитп. јер пх је пначе пемогућно прегледати и исправити, како треба. У идућем одељку говори о њнма. Овај је одељак нарочпто богат многим корпсним напоменама, и једва да ће битн наставника који ту не би нашао поуке за себе. Све је ту обухваћепо, битност писмених радњн, смер њпхов, прппрема за њих, садржина и обим, њихово исправљање, оцењнвање и враћање ученицима. И неверне Томе међу нама могу се из овога одељка уверпти како ирактичка методика, само кад се не губи у празним речима и еаветима, него кад износп оверено и сређено пскуство мора бпти од велике користи за свакога међу нама. Из наредних одељака индивидуаловање у настави, заостали ученици, иреоитереИивање ученика ) може се читалац уверпти, како прави педагог, п кад је противннк »столећа дететова" (изрази Елене Кеја), ипак мора бити пријатељ дететов. Шајндлер је врло лепо одредпо границе индивидуаловању у настави маеа; питање је ту, како да индивидуа дође до свога права, а да то не буде на штету целине. Али и иначе могу сувишни обзпри бити од штете, и то баш за оне, према којпма их имамо. а разнежавање и чување од напора може иматп најкобније последпце : поједпнци ступају најзад у живот и његову борбу, али без оружја, којпм би одолевали у борби. Шајндлер жали, што у Австрији пема правне оспове, да се ученицн, који не могу нанредовати у вишем разреду, преведу у нижи. али ипак зато мисли, да тому не би било ништа на путу, кад би се задобпо пристанак родитеља. У Нелачкој се може ионављати и један семестар (пола године), н Шајндлер би био за то, и ако се оправдани разлози изпосе против тога да се једна школска годпна може отпочети два пута у години. Најважнпји узрок нреоптерећености видп Шајндлер у тежњн нашега времена, да што више предмета буду заступљени у наставн. Он иде ту тако далеко, као и