Просветни гласник

020

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и време коме лрииада иеки безимени одломак, што је дошао до нас. Обе Хесиодове нроемије или неке Калимахове химне — обоје тако зване номе — за дуго су у својој композицији биле загонетка, а распоред једне атичке комедије чинио се као романтична самовоља, док наука о облидима етаре појезије није у њима доказала законитосг. Слично је и са дивном појавом реторске творбе реченица и прознога ритма уошпте, који је можда најсјајније сводочанство о обдарености чула код старих. Грци и Римљани су обележени као поглавито „интелектуалистички" народи. Али ови шггелектуалисти нису као ми реченични склоп поставили на чисто логичну базу, већ на ритмичко-акустичку. Одређеним метричко-ритмичким средствима давано је завршецима непосредно дејство као у нашој музици. Врло мало позната и употребљена испитивања Зјељинскога о беседничком ритму недавно су на сасвим изненадни начин унанредила ово сазнање пре свега тиме, што нам је показано, како је поред школске традиције радио и ритмички инстинкат, који је ишао у истом правцу, само што је дејствовао Финије и живље. Код вас су омиљенија предавања из историје књижевности икултурне историје. Целокупно оријентовање, „вођење" кроз ДРУ Г У дворницу слика из књижевне историје одпсга је корисно и нодстиче нарад; при том треба да свако предавање, као и студију пластичких дела, прати марљива лектира, на курсории начин. Имена, за која не вежете утиске и успомене, гола имена су занста само „јек и дим". Већипом се може већ по јодпом Фрагменту, по.једној истргнутој појединој партији иознати лавовска канџа старога мајстора. У том погледу литерарноисториско -Филолошка настава у многоме заостаје иза археолошке и уметничкоисториске наставе; ту се разуме по себи, да се научи одредити време и стил анонимној парчади, доклс таква вежбања филолози врше доста ретко. Код ових литерарпих преглода запазићете најпре тачке, од којих бн сте хтели почети рад. То не морају бити увек „школски класици", тражени са свих страна, чије познавање јесте пешто што се разуме само по себи; има још по нека тиха долина, -где се на сваком кораку не наилази на путника. Литерарно-историским посматрањем научићете, да античке писце разумете пре свега као историски зависне личности. Најстарији мајстори већином су узимали један одређени убгос, једну тачно нзражену иесничку врсту, која је већ имала свој стил и своју технику; па и доцпије, када се уживало у многостручној виртуозности, овај трациски елеменат остао је као по себи разумљива претпоставка. Сваки је у једној одређеној школској заједници, не ствара онако у ветар, већ за један круг, који му приступа са одређеним захтевима и очекивањима. Историски основни проблем овде се може увек познати, како се