Просветни гласник

706

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да развије у читаву систему познату иод именом „иентагонадна система" брегова. Успеха је имао у штудији разних вулканских појава п вулканских производа, као и земљотреса. У четвртој књизи свога Космоза изнео је велико геолошко градиво, али му је у томе био стручан помоћник Г. Розе. И велике геолошке збирке које је донео са својих путовања проучили су други стручњади. У питању Геологије учинио је један покушај да Вернерову теорију комбинише са Лапеовом. У опште је у томе био доста уздржљив, ма да је иначе волео Факта да разопштава и законе да поставља. И ако није био стручан геолог Хумболт је Геологији у Немачкој задобио врло много пријатеља. Најзад се мора поменути и Бишоф , јер је он први у Немачкој предузео, да помоћу физичких и хемиских оксперимената објашњује многе геолошке чињениде. Резултат тих покушаја изложио је у значајноме за своје време Уџбенику физикалне и хемиске Геологије; они су тако многобројни и разноврсни, а тако специјални да се овде не могу резимисати ни карактерисати. У погледу теорискоме Бишоф је био велики неитуниста. Војевао је јако против плутониста, приписујући им, ш>што и сасвим неонравдано, неке претеране идеје. Осуђивао их је што геолошке процесе хоће да објасне без Хемије. Овај би се, иак, прекор са исто тако мало оправдања, могао упутити свим геолозима, а не само плутонистама, јер се цела Геологија тада обрађивала без Хемије. Није Геологија одбијала Хемију, али тада обе ове науке још нису могле стунити у тешњу везу. Па и када је Бишоф применио једну науку на другу, није Геологија постала хемиска, већ је добила само једну нову методу, један начин више за тумачење геолошких појава. Велика је погрешка БишоФа сувише једноетрано схватање геолошких чињеница. Али једностраност, која се налази и код многих његових претходника не може да смањи заслугс које је стекао својом хемиском методом експерименталнога тумачења геолошких појава. VI. Развиће Геологије у Француској. Историју Геологије у Француској Даршијак је ноделио на две лериоде. Г1рва почиње првим почецима сазнавања геолошких чињеница а завршује се Бифоновим Епохама Природе (1778); друга се, пак, завршује радовима Ал. Броњара (1822) који су у Француској утврдили принципе Стратиграфије, што их у Енглеској постави В. Смит. Бернар Палиси је најстарији и најпозитивнији зналац геолошких предмета у Француској. Пре њега било је само неких ненаучних