Просветни гласник

48*

Н1К0.1СК0 КРЕТАЊЕ

729

домаћи рад. И код куће је дехе упућеио на оно, што се од њега очекује т пшолн, оно се не сме увек држатн онога, што му се деси код куће. С тога учитељп и родитељи морају гледати, да живим измењивањем мнсли расветљавају она патања, која им се намећу. Свако при овим треба да заступа своје мигаљоње, алн и да тежи сноразуму, који не допушта, да се човек стави на Формално гледиште имања нрава. Под овим претпоставкама доћп ће со и до лојалног поравнања. Ми долазимо учитељу, да се с њиме као човек са човеком разговоримо о васаитању наше деце са безобзирном отвореношћу на корист иаше деце, а и на корист државе. Јер она држава ће најбоље проћи у утакмичкој борби народа, којој је народ најинтелигентнији. Ако учитељи покушавају, да поправком својих наставних метода одговоро повећаним захтевима, који се развићем етављају појединцима, онда мн сви имамо узрока, да потпомогнемо ове тежње, дете се мора више довести у додпр са стварима, како би могло говорити из свога посматрања. Школа није у положају, да одговори свима потребама. Овде би родитељи под упуством школе могли узети на се предвођење с планом, на ир. увођење детета у домаћу историју. При том би се могло детету обратити иажња на особености природе, могла би му се показати грађевине н споменици из старине. За ове нове задаће морали би се наравно васпитати родитељи. Али још нешто. Због штетних но здравље утицаја великога града код деце се често појављују болести, које утичу и на расположење. Поуздано суђење бива због тога веома тегако, ако не и немогућно. Због тога учитељи и учитељице морају ићи у родитељске куће, да се упознају са приликама, у којима дете живи. Ако се познаје околина детиња, о њој ће се водити рачуна, и код васпитних мера. Да улажење у родитељске куће може довести и до немилих сукоба, може се очекивати, алп то не би требало да сцречи извргаење ове потребе. Ради примера за здравствене прилико ученнчке може се навести, да су у Хамбургу 1911. године лекари предложили преко 10000 деце за т. зв. колоније о Феријама. Зар не би родитељи могли узети у своје руке, да са децом приређују пгре, које би могле послужпти и неговању здравља као и иоуциУ Сем тога деца би била сачувана од гатетннх последица уличнога живота. А и у социјалном погледу могло би се учннити много добра. * Нови жаставни план народних школа у Минхену — Јога крајем нрошле године баварска влада била је потврдила нови наставни план народних школа у Минхену. Духовни отац ове реФорме познати је педагог Кершенгатајнер, чије су идеје унесене у основе садашњег нреображаја. Сваки почетак у области школских преображаја увек је у вези са највећим одговорностима, као и са истим таквим материјалним изразима. Ове околности и задржавају највећи део школских реФорматора од сувнганог хитања, те их упућују на пуну меру потребне пажљивости при напуштању счарих п отварању нових стаза. Ова пажња ирожима и цео овај нови наставни план народних гакола у Минхену. За пример нека послужи постепено припремање дечице за прелазак из домаћег живота у чисто школскп. Многп подагози препоручују да се цела прва година рада посвети највише пгри, шетњи, ручном раду, цртању и т. д., а да се систематско учење читања, писања и рачупа ночне тек у другој годинп. Таква метода нримењује се, измећу осталог, и у Лајпцишким нрипремним разредима. Новн Минхенски наставни нлан не одлу-