Просветни гласник

730

просветни гдасник

чује се да иде тако далеко, те одређује да читање, иисање и рачтнање иочне већ у другом месецу. У овом наставном плану нема ни номена о деоби ученика у наралелне разреде по снособностима (т. зв. Манхајмски игколски систем). И ако се Кершенштајнер у принципу слаже са овим системом, ииак налази да би његово извођење у садашњем моменту наишло на огромне тешкоће, јер иедагогика није до сада још пронапгла потребан критеријум за оцењивање степена даровитости. Осим тога, у својим теоријским радњама Кершенштајнер није једанпут само исказивао своје мишљење, да развитак ученичке саморадње, претварање школе обучавања у школу рада, онемогућава потребу вештачког распоређивања деце према њиховим способностима, јер у школи рада сваки ученик лако наиђе на израз својих наклоности и способности.. Ето, баш том развитку саморадње поклоњена је нарочита пажња у новом наставном плану. Свугде, гдегод је то било могућно, тражи се да ученик искуством стиче знање и да је у сталној вези и односима са стварношћу; том циљу имају да послуже екскурзије, шетње, најшира очигледност настве и, напослетку, практичан рад на физици н хемији, који је, по овом плану, уведен у два најстарија разреда мушких школа. За ученице осмог разреда уведен је практичан рад у кухињи и школском врту, а исто тако и нредавања из Хигијене. Главна је особина новог наставног илана увођеље ручног рада у осмп разред мушког одељења. Ученици се ноделе у две групе (18—20 лица), од, којих се прва занима—радом на металу, а друга на дрвету, али тако да се после пола године промене занимањима. Овај нови предмет добио је пет часова недељно. Предају мајстори који имају и нарочити наставннчки курс; надзор над свим овим радом води и једна нарочито уређена инспекција. Одлучну и смелу реФорму изводи нови наставни план и у школском цртању. Предавање овог предмета има да чулу вида развије област нредставе и подобност да их граФички приказује. Из разред§ се избацују шаблони и модели од гипса. Прве четири године изводи се једино цртање по сећању; затим долази цртање са нрироде; у женским школама обраћа се нарочпта. пажња радовима декоративнога карактера. У одредбама о школским задацпма, Минхенски наставни план иридржава се. у опште, старог пута т. ј..„слободне саставе" истиче само као цпљ, али не и као принцип, јер и сада, као и пређе, поклања нарочиту пажњу систематичким угледима. Нови план, исто тако, скреће пажњу на избор тема и захтева нарочито оне које су у стању да привуку пажњу и ученика потпуно забаве, а тиме изааову и потребу исказивања. Наставнику се оставља најшира слобода у избору тем§,. Што се тпчеслога у задатку, наставни план препоручује да се избегава свако украшавање п високопарност, која је само лажна и која ни по чему не одговара дечјим годинама. Што се тиче предавања језика, нови план, усвајајући начело да развитак говора иде паралелно са стицањем нових представа и појмова, ставља целу наставу у службу богаћења дечјег стпцања искуства. Од геограФије и историје захтева се да ученику даду појмове о савременој култури и друштвеном животу око њега. Као очигледност за ову наставу нарочито се препоручује упознавање ученика са нсторијским споменицима његове околине и њеним геограФским приликама.