Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

747

школи прави, истинити живот, живот својствен деди коју држи еваког дапа ио неколико сахати под дисциплином која је саобразна њиховој ко.зебљивој души. Чпст и отменог држања не сматрајући школу као продужење свога стана или свога врта, учитељ може најсигурнијим иутом иодстрекнути своју децу на коректно понашање. Чим јутром отвори врата на школи ту остаје да ирими своје свакпдашње госте. Одговарајућп на сваки поздрав налази повода разговору но иородпчном ни пријатељском већ простом, поверљивом који ће се потом наставити у разреду; сваког одмери погледом који је довољан знак свакоме за ирекор или миловање. Једино његово присуство на школском прагу зпак је пажње ирема свима. Учитељ, издвојен у канцеларији, откуда се појављује само за време часова. отурује од себе: може бити да се интересује стварима, али се не интересује створењима. — Добром учитељу ништа није непознато у његову разреду ; ако и не рекие за све недостатке он их све запази ; бди над децом и својом добродетељном пажњом упућује их на пгнјену и дружељубље. Затвара прозор норед детета које бп. загрејано од игре, лако могло назепсти; наређује да сви скину шалове око врата итд. На тај начин одржава у нонашању дискрецију добрпх другова и дотерује све бденисањем без нраскања и укора. Свија децу да материјално живе у друштву и гледа да ниједно никад не осетп да је усамљено у среднни другпх. На овај начин створиће себи слично друштво. Средства да се у некретном телу скрене интелектуална пажња на сва школска вежбања врло су проста. Догматична чистоћа која обасјава, трезвеност која не замара, чврстоћа н живот у речи, ето тајне лекција добро саслушаних. Што се пак тиче вежбања учитељ их чини згодним за децу, не издижући их изнад њихове умешности, да би се њима иптересовалп, уносећи новога и тешкоћа да би пзазвао и учврстио њихову радљнвост; ноказује им у њима корист и препреке, напослетку оставља сваком ако је то могућно део пницпјативе у теми или у начину рада. Овакав школски живот у својој целини, кад је дечја радљивост увек пробуђена, контролисана и руковођена, зар ннје обучавање раду, методи која организује интелектуалну активност, дисцинлини која обезбеђује социјални живот? — Но. ствара се страх, да и ако васпитање духа изгледа скоро огарантовано умешном практиком школских вежбања, да морално васпитање, стварање идеала и обичаја не налази ту свога рачуна. и то је можда онај посао који ће све компликоватп. За позитивно морално васпитање учитељ се служи хиљадама дневних догађаја да уиути стрпљењу, искреносги. скромности карактере који још не знају за вољно присиљавање. На то употребљава своју оштроумност и строгу благонаклоност. Довољно му је да нрати п да маниФестује своје реакције свести пред животом који се иставља њему и школи. Свакако учитељу ће бити тешко ако му буде требало да вољно нробуди у себи осећаје које има да створи код деце. Али ако има доста моралнога здравља и живахности свестп да му се не донада лаж, притворство, бруталност, морално васпитање тражи од њега да каже сасвим гласно у средини своје деце оно на што га социјална резерва гони да мисли сасвим скривено у Сј :едини људи. — Више пажње и према томе више рееултата; више одмора и према томе више снаге за учење: то су два поља у учитељеву систеау.

Земљорадник који истерује бразду не тражи здравља ни мира, алп му п једно и друго долази са паром бразда; тако исто вежбања у једном