Просветни гласник

748

просветни гласник

разреду којии се добро руководи иостају дисцпплинована и инспиришу добар осећај, методу, интелектуалан живот. Сви ови иј)опнси не значе ништа ако учитељ не буде пратио науку, ако не буде имао младо срцо и чврстину духа. Појам »ариродне границе«- —■ ЕИс1о Со1т — Геогра®ска козерија У доста дугачком чланку — 24 стране — иисац расправља горњи појам и напослетку завршава овако: Појам природне границе састављен је из многобројних елемената, више или мање свесних, али који се могу сви груписати у ове две главне групе: геограФска детерминација или људска воља. Ове две врсте елемената често се мешају или се разликују и без нашег знаља. Често пута одредница „нриродна" ствара нам илузију и жеља да нађемо чврсту основицу, чак и ван наших жеља рискује да нас остави да верујемо да. под природном границом разумемо само какву неравнину Физичке геограФије. Али човек није у природи као лађар у своме броду и. у основи, ми нимало не успевамо да одвојимо човека од земље, да заборавпмо националност да бисмо само мислили на природну област. Нанослетку, погато су толике границе назване геограФске, геограФско вештачке, гранична линија, чак повучена и преко њива, само ако раздваја две народпости може такође изгледатп природна, ништа мање конвенцпонална као и нека друга која вигае илп мање вреди у погледу геограФском, и која дели једпу исту иародност. Изрази вегатачке границе, природне границе, ако се ставе један против другог, имају само потпуно релативну вредност.

У овој су свесци јога ови чланци: Ба соИеде сГ /взогге сТ аргдз УоИагге е1 сЈ' аргез 1ез [аИб , Б. Саз1;е; Ргегге И,оН рое1е Ли раззб, Непг1еие Гезпег; некролог Ке§13 ЈаИШег; За оним долази Кроника основне наставе у Француској, Кроз туђинскс иериодичне часоиисе, Прсглед штамие, Библиографија. Приказане су ове књиге : Вгб^гагге д.е V АНћгШдие,. раг 1е Бг. Маипсе бе Пеигу; РеНх А1саа Рапз; Ои 1ађога1оГге а V б^оГиНоп (1ез згепсеа, 1е сгсЛ е1 V а1то&р1егге Еошз НоиПеуЈ^пе, Агшапс! СоНп, Ранз. В. Т. Сп.

2. ДРУШТВА И УСТАНОВЕ

Професороко Друштво у 1911/12 школској години. — Из извештаја који је Управа ПроФесорског Другатра спремила за XXIII збор саопштавамо ове податке — 1) Управа је имала у току године 18 својих саетанака; 2) Рад је Управин отпочео сазивом конФеренције о моралном васпитању. Одржане су три конФеренције и донесена |)езолуција достављена је г. Министру Просвете; 3) Управа је молила г. Министра да изнесе пред Скупгатину нројект закона о средњим школама; 4) Управа је претресала закон о уређењу Министарства Просвете и Правила о благодејанцима, а ио позиву г. Министра израдила је 1) Правила о бесплатнои лечењу и давању лекова сиромаганим ученицима, 2) Правила о давању уџбепика сиромаганим ученицима на поклон или на послугу, 3) Правила о полагању пспита приватних ученика. Одредила је п своја два члана у Одбор за израду пра-