Просветни гласник

56*

ЦРЖКАЗИ И ОЦЕНВ

853

1. Задругарство у вези са задружним правом; 2. Задружио књиговодство; 3. Пољопривреда; 4. Рачун. Школу је учило и свршило 33 земљорадника. Од њих је 17 добило врло добру оцену, 15 добру, а само 1 слабу. Школа се није ограничила само на наведене предмете, већ је давала обавештења о свима питањима која су у вези са земљорадничким животом. Она је коштала 2000 круна, од чега је половина пала на Просвјету. Даље су оснивани течајеви за неиисмене. Њих је ове године било више но прошле, а за то се има захвалити у првом реду што је изишао јевтин Просвјетни Буквар за неписмене, чиме се попунила једна осетна празнина, а затим што је укинута владина наредба, по којо.ј су течајеве за неписмене могли држати једино учитељи. Течајева је било у 61 месту. Њих су држали: у 8 места пододбори Просвјете, у 25 места свештеници, у 16 места учитељи, у 6 места ђаци (гимназисти, богослови, студенти), у 2 места српске општине, у 1 месту трговац, у 1 месту банкарски чиновник, у 1 месту земљорадничка задруга, и у 1 месту непознате проФесије (Мирко Јокић). Затим се Соколство помогло са 3300 круна. Што се тиче нросвећивања народа књигама, и листовима Просвјета је ове године растурила: листове „Просвјету" и „Здравље у 7000 примерака; Еалендар Просвјету у 9000; Живот Доеитеја Обрадовића (поклон Српске Краљевске Академије) у 400 примерака (ђацима средњих школа); календара „Здрављака" (поклон г. Љубе Крсмановића) у 100 примерака. Осим овога слате су: Српске народне песме, Ратарство и Пољопрпвредне поуке у више прилика по селима у којима су се оснивали нови нододбори. Поред тога радило се на уређивању и попуњавању Српске Народне Бпблиотеке у Сарајеву. У њој има око 1700 бројева. и око 3000 свезака. Књижарска вредност ових књига износи око 15.000 круна. На куновипу и коричење утрошено је 3.847 - 74 круна. Посао око уређивања Библиотеке вршио је ове године добровољно и бесплатно г. др. Владо Ћоровић. Најзад је Главни Одбор установио иокретне књижнице за села. При избору књига за њих пмао је на уму ове потребе: „У првом реду треба омилити тежаку читање. Ради тога мора у сеоску књижницу доћи што више лектире из народних умотворина, народних пјесама и приповиједака. Затим је потребно нружати у лакој Форми гато више ноуке народу: и како ће што боље чувати своје здравље и како ће што боље обрађивати своја поља итд. Веома важан задатак иокретних књижница треба да је и национално освјешћавање. Ради тога је потребно да се у ове књижнице унесе што