Просветни гласник

852

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

То је први део рада одборова, по закључцима ранијих скупштина, а други је део : Рад Главног Одбора да се оствари циљ „Просвјете^. За ово је одбор радио у два правца. У првом је реду хумани рад, да се помогну поједивци да би се могли што боље спремити за животну борбу, како би били од веће користи себи, својој породцци и своме народу. У другом је реду рад на културном и просветном подизању широких слојева народних. У прву групу иде рад на потпомагању ђака у средњнм и великим школама и потпомагање шегрта да изуче добре трговине и ваљане занате. Просвјета је, и ако располаже сразмерно малим средствима, ипак издала на стипендије: 1. Студентима Универзитета и других виших школа 43.870 нрун а за 64 стипендиста; 2. Ученицима средњих школа 36.192 круне, подељене на 70 стипендиста у гимназијама, 22 у реалкама, 29 у учитељским школама, 8 у женским стручним, 26 у трговачким, 23 у девојачким и 8 у другим школама. Свега је, дакле, на 250 питомаца издато 78.607 круна. То је издато на редовну месечну помоћ, али је Просвјета помогла појединце омањим сумама, и то: студенте универзитета и других виших школа са 9Л92 круне; ђаке средњих школа са П.837'98. Укупно је издато, дакле, па стипендије п потпоре 99.936*98 круна. Поред ђака Просвјета је ове године сместила 153 шегрта и на њих потрошила 4.4 18 61 круна. Да би се што више шегрта дало на занат Главни Одбор је свршетком прошле 1910/11 године упутио писмо свима српским општинама у коме је замолио општине: „да се постарају за свако дете, које је свршило четири разреда, те да их све, осим онпх које родитељи узму на рад, уиуте или у школе или на занате или у трговине. Даље је замолио да му општине јаве имена родитеља оне деце, која беспослена код куће чаме, да би на њих Главни Одбор могао што боље упливисати, да се уразуме и да пусте децу у свет за науком и за својом срећом". За рад на културном и просветном подизању широких слојева народних Просвјета је учинила, поред свих сметња, које ћемо мало даље навести, доста. Она је у првом реду радила на развијању и оснивању Земљорадничких Задруга. И ако је рад још у зачетку, ипак је ове године основано 7 нових задруга, те их саа,а има 130. Узрок овако маломе броју нових Задруга није у застоју задружног покрета но у вођењу задругарства. Искуством од прошлих година стекло се уверење, да је потребно до почетка рада и уређења Савеза Земљорадничких Задруга зауставити оснивање новпх па сву пажњу посветити уређењу оних које већ постоје. Рад у овом правцу био је доста успешан. Неке задруге, које су постојале само на хартији, ступиле су у рад, код неких је правац рада исправљен и уређен према принципима задругарства. Што се није могло уредити распуштено је. Тиме је задругарство постало солидније и чвршће. Од 15/Х1 до 15/ХП прошле године трајала је једномесечна задружна школа, коју је Просвјета отворила за пословође српских земљорадничких задруга, са овпм програмом: