Просветни гласник

НАСТАВА II КУЛТУРА

788

дање њене науке није губило у лавиринту теодошких расправа. Еад би се хтеди окарактерисати радови мислилаца прве групе, дошло би се у забуну с одговором на питање: да ли је од њих наука имала више вајде но штете. Нема сумње, да је за науку била добит у свему ономе. што је позитивно у њиховим списима. Али је и то сигурно, да се на штету науке не би утнрђиваде заблуде, да их они нису својим научним ауторитетом подупирали. Оваква се појава дешавада и у Француској и Немачкој, па се ето поновила и у Енглеској. Интересно је приметити, да се ненаучни бибдиски правац у Геотогији био распространио баш у земљи, која се сматра за колевку религиозне реФ :>рмације, као што је зналајно н то, што се енергични протест против тога правца јавио у Итадији, која је била земља црквенога ансодутизма, тто је већ и раније овде наговештено. Друга група енглеских геолошких радова до почетка 18 века пије била онолико велика, као што у то доба већ беше у другим земљама. Али се у њпма налази нека већа нрециозност опажања, неко верније схватање природе сгвари. Они су већ на нуту да правилније представе стратиграФске односе у земљиној кори, да оцене важност органских остатака у њима, а такође и геолошки значај вулканских сила, што ће се у следећем веку у Енглеској потпуно утврдити. У првој поли 18-ог века Џон Страчи (б^гасћеу) даје прве оснивачке радове за геолошку хронодогију, у опису југо-западнога дела Енглеске, у коме је изложио нрву раздеобу геолошких Форчација од Карбона до Креде. У половини 18-ог века калуђер Цон Мичел, који бејаше одличан астроном да.је јасну представу о иравилноме низу Формација почев од Креде до КарбониФера, описујући њихове опште особине и сталност њихову на ведиким иросторијама. По њему су слојеви стадожени но одређеноме реду. У равницама су слојеви обично остали хоризонтадни; бдизу брегова су нагнути, а по бреговима од разне руке норемећени и испресецани што додази од издизања и денудација. Гдавни гребени горских данаца обично су паралелни са некнм зонама слојева, који падају од гребена ка долини. Ово нравидо Мичед је извео на основу проматрања у Америци и Енгдеској. У овој последњој нриметио је да се слојеви од Креде продужавају на обе стране мореуза. У погледу проучавања Формација он је за Енглеску урадио много више но што је Вернер учинио за Средњу Немачку, кога су у том погледу надмашиди и Л.еман и Фикседн. А што ее тиче његових општих ногдеда, које је све оснивао на сопственим проматрањима, то се слободно може рећи, да су они биди дадеко рационаднији од ногледа који онда вдадаху у Европи. Међ њима има више напредних идеја, које су познији нриродњаци сматради за вредне да се даље развијају.