Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1. списи

Веуие реЈадодЈ^ие, свеска за јули 1912. год. Морална култура у женсним школама. — ДгШиг Ваиег — Пржацип који преовлађује у ирактичним наукама, јесте да средства буду пре свега у односу са природом створења која се модиФикују, а по том да буду како ваља прилагођена циљу коме се тежи. Но кад је реч о васпитању девојачком не треба заборавити да ни природа женина ни њезина улога ни њезина намена нису исте као и код човека. Да ли жена више или мање вреди од човека? Тако питање ие може се ни поставити, али се може тврдити да се она од њега разликује. Ово тврђење није довољно. Не само да се жена разликује од човека већ под разним друштвеним утицајима који се врше над њом има места да се разликују, у целокупном роду, врсте или чак ако се хоће и категорије, одређене средином. улогом и друштвеном погодбом, што су јој у стању да резервишу вероватноће живота. Каква разлика између сељанке и варошанке, чак и кад су друштвене погодбе једнаке. У последње време, нарочито се обратила пажња од стране васпитача на варошку женскадију. Но прегледајмо редом какав се успех постиже у сеоским, а какав у варошким женским школама. Сеоске женске школе.— Ове школе ире свега треба да буду, сем изузетака, издвојене од мушких школа и у њима треба увек да ради женско, јер човек занесен својом илузијом врло лако да би тражио од мале девојчице и оне подобности и оне напоре за које по својој природи није дорасла. Својом тврдои руком, можда би и у најбољој намери покидао све конце чију нежност не познаје. Жена је у стању да одреди границу ове подобности и да не тражи оно што је могућно. Са ове две погодбе жена је у стању и да постане нроФесионални васпитач, да замени мајку и да васпита. Она се користи осећајима сличнпм својим код детета, васпитавајући друге она васпитава и саму себе и према томе тежећи да поправи несавршенства у женској природи, треба да предходи примером чиме ће успети да стече одлике и да их развија. Ако неће од школе да направи пакао, гледаће да у њу унесе што више жпвахности, заборављајући незгоде свога заната. Жена је истина често биће врло страсно које час обузима нежнош а час одвратност. Љубав која се не нађе увек према стеченој заслузи, угрожава код ученица осећај правичности. Што се пак тиче ученица које себе сматрају жртвама мало оправдане антипатије, те се ученице лако буне и увек су го'ове да се користе приликом и да покажу своју вољу. Но и поред свега овога млада жена