Просветни гласник

842

БРОСВВТНИ ГЛАСПИК

као учитељица налази у своме духу мира и тнме постаје способнија да улије својим ученицама осећај да буду задовољне скромном судбином. Све мање и маље она ће поклаљати вере срећи, овом нзвапредном сусрету догађаја којп се зове случај, и у колико се буде сводио удео снивања у толнко ће се више остварнватн осећај стварности као логнчка веза ствари, и кад се буде ова идеја о вези укоренила у духу, она ће нагнати на размншљање и разборнтост. Прва идеја која има да интелектуалише свакодневни посао учитељице јесте идеја о животној потреби, треба живети, а на селу је живот много лакши, много здравији него у варошн, ту жена није потчињена заморним монотонпм пословима, свакн час мења свој посао и та разноликост која јој се сама собом иставља, а она је не троши, у стању је да одагна досаду. Моралност је подобна да нроизведе нешго слично овоме пли чак и Јзише. Сва се тајна састоји у томе да се удруже лепе слике и добри осећајп с поступцима можда вулгарним, алн који су по све кориснп и које изискује дужноет. Учинпти да се заволи поље, да се заволи сеоски начнн живота и радови које он изазива, то је основни нринцип којп треба да руководп васиитањем у основним сеоским школама. Све остале способности треба одавде да нотичу. Учптељица ће се пре свега потрудитн да одржава код својих ученпца снажно окретно тело, одарено оном врстом лепоте која долазн од здравља. Средипа је у осталом врло згодно за ово тако потребно развијање Фнзичке снаге. Учитељици ће битн само дужност да не омете природу и једино ће имати да гледа да се њезнни ђацн не би искрпвили при писаљу и читању. Фпзичка је снага за жену као н за човека основица свега, без ње ни интелектуалне ни моралне равнотеже; алн нн здравље не значи све. Још је деликатнијн посао развити моралне особине и учврстнтн добре навике срца, духа и добре воље, особине и павике којв се могу понајвећма развпти код сељанке. Унутарњим нагоном својим мале девојчнце имају внше склоности од мушкараца да обрате пажњу на тело, на чпстоћу руку, лица, косе као и на чнстоћу одела. Ово је свакако теже у селу и с тога ће учнтељицн бити дужност да обрати пажњу деци на спољашњост убеђујући да је она знак њихове унутрашњости. Сем тога она треба увек да обрати нажњу на њихову скромност, па њнхову чедност још на то да нису много брбљиве јер су то све женска деца која ће може битн отићи у туђе куће да тамо потраже себн хлеба и зараде. Но да би их н у овоме васпитале треба ће им да их упуте на размишљање, јер кад се размишља онда се процењују ствари и лица по својој вредности, али сад тек настаје пнтање : како их нагнати да размпшљају ове мале девојчнце које су тако покретне и тако лаке, Овде им се ваља нослужити овим Фенеловнм саветом: „Покажите детету вазда корисност ствари којпма га учпте, учиннте да оно види употребу у односу и у додиру са светом и по дужности са осталим погодбама Треба им дати разлога за све оно чем се уче а то за вас значи да добро радите оно што ћете једног дана створитп, то значи стваратн суд и још навићи се да се добро резонује о свима стварима животним". Кад све овако буде урађено мала сељанчица научиће да учнни добру употребу своје подобности, и умеће да их прилагодп своме животу. Јединствен је резултат убедити је да њена срећа није у каквом далеком граду већ ту близу ње где су и њени претци живели и стварали. Варошке женске школе. — Малој сељанчици може се световати да бежи из вароши и од опасности које она пружа, а било их је који су световали да се у поље преселе варошки радннци п занатлије. Но ко би