Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

843

иогао варошчог радника нагоаити да ово оствари. Кад ствар овако стоји нека оне које су у варошима рођепе ту остану и расту, али са тим се намеће дужност да и васнитање по градским школама треба да буде нарочито подешено, с једне стране да их заштити од неизбежпе опасности, а с друге како ће гато боље да се користи оним што јој бављеље у вароши пружа. Но окренпмо се прво оиасностима. У солу се део свет познаје, и нико се ником не подсмева, у варошп на протпв врло се мало ствара плузија н уображење што нарочито одговара младежи да она већ нешто представља. Млада девојчица гледа да буде нешто више од свога стварног положаја и да суеретне каквог племића који се обично сусреће по романпма. Сновима нека то и лостижу, али им средства увек то не донуштају. Отуда све само не пскреностп у речима н поступцима. Чекајући остварење својих снова, девојчица се на крају и умори. Сем тога ту су п искушења врло разнолика. Па онда Фабрике, разни скупови, зараза рђавим примерима, исмевање већ покварених другарица, што нам мало ствара слику све женске младежп која носрне. Међутим знамо да улога женина кад јо упућена правим путем лелги у томе да она буде добра домаћица и мајка, што је свакако од најсигурнијих елемената за срећу индпвпдуа п државе. А међутим познато нам је дајекод човека знатан удео пнтелигенције и радљивости, и што осигурава успех јесу: моралне способности п додајмо да ове подобностп да би се развиле имају најзгоднијег терена у породпцама, да се оне узајамно помажу п да те ослонце и помоћ пружа свежањ врлина које само може пмати жена снабдевена двама називима: као жена и као мати. То је онај далеки циљ, коме треба тежити у основним школама. Спас, рек.ш смо, лежп у породици скромној, уређеној, у којој се рачуна са стварногаћу. Истпна социјална средина је мало погодна за развијање скромних врлина што је још нарочнто случај у варошима. Да би се дечја душа сачувала од ове заразе, треба око ње стварати атмосФеру чисту од ових клица покварености. Прибежиште је од свег овог школа. Школа ће имати улогу титуларног загатитника и тога радн треба да буде удешена по свима прописима и лепотом својом привлачна. Но, ма како да је сугестивна ова спољашња лепота ипак није довољна. Утисак ствари треба да буде протумачен и учитељици је дужност да протумачи неме симболе које ученнца има пред очима. Лепа школа биће само онда ако се између њеннх зидова креће дугаа, душа слична сунчаној светлости која се „разлива п остаје цела као љубав материна". Учитељици је дужност да буде пажљива мајка у садашњости али тако исто да се брине о будућности. Ова љубав удружена са чврстином донеће без икакве сумње поверења и власти. Тада ће и морална настава бити плодна. Нека С У ј°ј увек на уетимл речи: децо моја, иријатељице моје, јер у тим речима је излив срца, а срце је пут који најпоузданије води убеђењу и делатности. У овом броју сем овог чланка, још и ови су чланци: Педеиогија. светог Августина, 1<ео РеггоМп, Реогранизација виших основних школа у Пруској, Кроннка основне наставе у Француској, Кроз периодичне часописе, БиблиограФија и напослетку чланак: Унпверзитет у Салцбургу и његови Феријални курсеви од Бис1еп КоШ. Наставник, лист ПроФесорског Друштва, уредник Јеремија ЖивановиЛ, проФ. Свеска 3 и 4, 5 и 6 (март, април, мај, јуни) за 1912 год. Свеека 3 и 4. Извођење екскурзија ученика средњих хикола. — д-р Никола Ј. Петровић — Из свог дугогодишњег наставннчког а затим и директорско.