Просветни гласник

850

просветни гласник

Друштво зз школску игијену упутнло је 7 марта 1912 године акат г. Министру Просвете којим тражи да се при подизању нових школскнх зграда подигне и једна велика дворница потребна за држање предавања и конФеренција. V Разне вести — Подмладак — слика младих чланова овога друштва; одговор Љуб. Јовановипа на критику Мнх. Стевановића о његову Буквару; О енглеској болести за коју се вели: Школа треба да обрати пажњу родитељима на деФормације кнчменог стуба и да их упути где да их лече, и на тај начин заједно радпти са заводима ортопедскпм на сузбијању еиглеске болести: Извештај о Првом Конгресу Трезвене Младежи, који је одржан у Крагујевцу 22, 23 п 24 априла о. г. На крају је списак претплатника за 1911 и 1912 годину. Уап Г^аак, <1г. 1лн1т8, 1-еНгег ипс! 8сћи!ег ш Шгег Ве21ећип§ гиешапЛег. Лајпциг. Квеле и Мајер, 1911. стр. 74. цена 1 м. Под истакнутим натписом писац нам је дао кратак исторпски нреглед о односима наставника п ученика или, боље, васнитача и васпптанпка, почевши од Спартанаца па до нашег времепа. То је дакле један одсек из историје педагогике, за чију је пзраду писац употребпо позната немачка педагошка дела, из којих је више или мање вешто начппио извод, у коме пмаде погледа п на друге педагошкп важне и занимљнве тачке. И ако у овом спису нема новога, ипак он може послужити као историско оријентовање за свакога, који се бави о педагошким нитањима. После краткога погледа на учење и васпитање, наставнпке и ученике односно васпитаче и васпитанике, писац одмах прелази на историско излагање. На првом месту показује однос њихов у Спарти, Атини и Риму. После тога прелазп на Средњи Век, у коме прут и шпба беху обележјо учитељево ; на једној познатој слици учитељ се представља, како с прутом у руци објашњава утенику једно место. Тек крајем XIV века опажа се нови дух у настави и васпитању — доба хуманизма и реФормације, коме писац посвећује даљи одсек своје књижице, после тога долази говор о раду језуита. Прелазећи затим на XVII век, Лак иоказује утицај новије филосоФије на васпитни посао, износп мисли и погледе Монтења, Декарта, Коменскога и другпх, и наводи узроке, због којих и воред ових људи нпје могло доћи до корените опште школске реФорме у XVII веку. Даљи је одсек: Доба просвећивања, Пијетизам, Русо, Филантропинизам, — после чега долази: Класицизам, за ким улазимо у деветнаести век. Овај одсек подељен је на двоје: I. Државна школа п родитељска кућа. Реакција, п II. Модерно човечанство; завршује се погледпма новијих немачких педагога, нарочито Минха (Мипсћ). — На крају је преглед најважпије употребљене литературе. И ово кратко излагање садржине показује, као што смо напред рекли, да је Лаков спис само један одсек из историје педагогије, да му садржина не одговара нотпуно натпису. 0 односу наставника и ученика у садашњости говори се мало или готоно ни мало. Нарочито бп било корисно, да је нисац, као што му с правом замера један немачки приказивач (ХНегапсћез 2еп{;гаШаМ № 11 за 1912. год.), прпмерима посведочио своја излагања, чиме би својим мислима дао више успешности. М. Ј. II.