Просветни гласник

894

ПР0СВЕ1НИ ГДАСНИК

Доцније је Ве^геппе 1 показао да је присуство тих кодоида издишно и да извесне соли могу само да утичу на трипсин панкреаснога сока као и ентерокиназа, и то нарочито неке соли калцијуиа (СаСР, СаР). Огледи Ргошп-а и Сотр1;оп-а 2 извршени пре краткога времена, утврђују да су извесне соли неопходно потребне и у активацији панкреаснога трипсина помоћу ентерокиназе, јер панкреасни сок који је активиран помоћу ентерокиназе губи потпуно своју протеолитичку моћ ако му се помоћу дијализе одузму соли које нормално садржи. Соку који је на тај начин изгубио своју протеолитичку моћ ова му се враћа додавањем извесних соли као што су хлориди Са, М§, К и На; натријум-ФосФат, магнезијум-сулФат: бромиди, јодиди и Флуориди натријума и калијума. Иа —цитрат, борат и ацетат. Хлорид и бромид амонијума; хлорид баријума, стронцијума и маноакеза. На исти начин утичу и базе ИаОН и Ва (ОН) 2 . Из ових најновијих огледа можемо закључити да су соли неопходно потребне за активацију панкреаснога трипсина и онда када се она врши номоћу ентерокиназе. Присуство извесних соли потребно је дакле кад траје Ферментска акција. Ако се оне удале, акција престаје. Те су соли дакле према панкреасноме соку, ирави ко-ферменти. Слична се Факта налазе и за друга два Фермента панкреаснога сока, за смилазу и малтазу. Вјеггу, У. Непп и Ђаја 3 показали су да пакреасни сок ослобођен својих соли помоћу дијализе. постаје потпуно неактиван према штирку и малтази. Таквоме неактивноме соку довољно је додати малу количину Ш С1, К С1, Са С1 2 , КН 4 С1, Ва С1 2 . 8 Р С1 2 , М§ С1 2 , Мп С1 2 ; бромиди; К В г и КаВ г . Јодиди и нитрати Ж, — К и Са кадри су такође да врате активност дијализованом панкреасном соку, али у слабој мери, докле сулФати, карбонати, бикарбонати, ацетати, оксалати и ФОСФати, — Са — К и — Ма, нису кадри да то учине. Из свега тога може се закључити да су нарочито јони — С1 и — В, кадри да активују амилазу и малтазу пакреанога сока. Исто се тако понашају и цревни Ферменти амилаза и инвертин који су неактивни у одсуству соли. Иста су Факта утврђена и за амилазу ималтазу цревнога сока једног морског мекушца. АрЈузга рипсШа. Изложена Факта о неактивности амилазе панкреаскога сока и о њеној активацији помоћу соли потврђена су од РгеМ-а 4 , \\ т оћ1§етиЉ-а 5 и Глзћопне-а 6 .

1 Бе1е2еппе. С. К. 8ос. ВЈо1 59 стр. 476, (1905). 2 Тгошп е(; Сотр(;ои С. К. Аса(1. 8с. 153. стр. 1031 (1911). 5 В1егг§, Шаја е! У1с(;ог Непг1. С. К. 8ос. В1о1. 60. стр. 479 (1906). 4 Рге (;1. В1осћет. ХеИсћгЈЛ 4, стр. 1. (1907). 5 ^УоШ^етиЉ. Втсћет. 2. 9. стр. 10,44. 6 1л8ћоппе С. К. 8ос. В1о1. 11 Јеуг. 1911.