Просветни гласник

НАСТАВА Н КУЛТУРА

897

Фврментску моћ ако се осдободи соли помоћу дијализе. Ако му се дода једна жучна со, постаје понова активан. Навели смо доста примера важних улога ко-Фермената. И без дубљег продирања у предмет јасно је да ко-Ферменти узимају учешћа на различне начине у механизму Ферментских акција, и да је према томе њихова улога од веће или мање важности. С тога није могућно установити једну теорију њихових акција која би обухватила све познате случајеве. Затим треба и то рећи да није сигурно да ко-Ферменти постоје за све Ферменте. Словцов је нашао у кромпиру оксидату која не садржи ни мало мангана. То је исто констатовао и Васћ за једну оксидату другога порекла. Ослањајући се на неке случајеве у којима је коФерменат неопходно потребан за Ферментеку акцију и у ко.јима је ко-Фермена г г такве природе да и он сам у извесним иогодбама може да произведе исту Ферментску акцију, Вег1;гап(1 је оцртао једну теорију по којој би коФерменат био главни Фактор у Ферментској акцији а Ферменат само његов подстрекач. У систему Ферменат — ко-Ферменат, ВегкгапЛ назива ко-Ферменат: сотр1етеп1агге асИие, а Фермент сотр1етеп1аГге асЛтате. На примор, лаказа је неактивна безмангана; међутим манган (односно његове солн) може и сам да произведе разне оксидације као год и лаказа удружена с њим, само несразмерно много лакше. Тако исто и кречне соли без којих је пектаза неактивна могу саме да у извесним погодбама проузрокују згушњавање пектина, али тада морају бити у много већој количини него ли када су удружене са Фсрментом пектазом. Хлороводонична киселина може и у одсуству пепсина да хидролизује беланчевине, али се тада она мора употребити око 100 пута више концентрисана него ли што је у желудачноме соку. 1.ат'0№ је упоредио утицај пепсина помешана са НС1 5°/ 00 на беланчевине, са утицајем саме те киселине исте концентрације. Вршећи огледе на 37°, Бато^ је констатовао да се у оба случаја долази до истих продуката хидролизе, само што иста реакција уз присуство пепсина траје неколико часова, а са самом киселином неколико месеца. У овим случајевима може се узети да је ко-Ферменат главни Фактор у Ферментској акцији а Ферменат тело које -повећава његову активност тако да мале количине ко-Фермента, које може да поднесе организам, добивају тиме велику активност. Еада би слична Факта била нађена за све Ферментске акције, ове би се свеле на нојаве познате у хемији нод именом каталитичних иојава, а Ферменти би били подстрекачи катализе. Овај начин схватања губи много од својо опште важности пред Фактима да постоје ко-Ферменти који нису никако кадри да изазову