Просветни гласник

898

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сами ону Ферментску акцију за коју су неопходно потребни. То је на пр. случај са содима које су ко-Ферменат папкреасне амилазе и малтазе. Утидај температуре иа ферменте Начин на који се Ферменти понашају према топлоти јесте једна од њихових најкарактеристичнијих особина, и она најчешће служи као критеријум Ферментске природе -једне појаве. Када се констатује да .једна течност ( физиолошки сок, мацерација итд.) производи неку хемијску реакцију на извесноме телу, решава се одмах да ди је та реакција извршена под утицајем Фермента, помоћу утицаја топлоте на ту реакцију. Ако та активна течност губи ту своју активност пошто је загрејана неколико тренутака на 100°, тада је ова Ферментске природе. Јер се сви Ферменти разоравају у воденоме раствору на температури која не прелази 80°. Та особина разоравања топлотом ушда је у саму деФинцију Фермената. Једно тело које би имало све опште особине Фермената али које не би изгубило своју активну моћ на 100°, не може се назвати Ферментом према данашњој дефиницији Фермената. Температура на којој једап Ферменат губи потпуно своју Ферментску моћ јесте смртна темиература тог Фермента. Треба одмах рећи да не постоји за један даљи Ферменат једна једина смртна температура, јер је ова зависна од многих околности. На првоме месту она зависи од дужине времена за које је Ферменат изложен извесној температури. У колико је то излагање дуже у толико је нижа смртна температура. Чак и ниске температуре, које могу бити погодне за Ферментску акцију разоравају полако Ферменте (огледи М1дие1-а на уреази) тако да се теоријски може узети да свака температура, бар за извесне Ферменте, може да буде смртна. Затим, састав средине у којој се налази Ферменат има утицаја на смртну температуру. Оваје различита за један исти Ферменат према томе да ли се он налази у киселој, неутралној или алкалној средини и да ли ова садржи соли или не. С тога је тражење доказа о истоветности или различности двају Фермената различног порекла, у њиховим смртним температурама, ствар без вредности пошто се не зна да ли су обе Ферментске средине истоветне. Смртна је температура дакле Фракција времена. Када је то време подуже тада се посматра да се за време утицаја температуре, интензитет Ферментске моћи све више смањује докле се не сведе на нулу. Следећи пример показује за Ферменат уреазу како разне температуре утичући за исто време на тај Ферменат смањују његову активност. Температура загреване уреазе за 10 мин.: 64°, 66°, 70°, 75. Активност уреазе према уреу 13,6, 6,1, 3,6, 0,°. Температура од 75° смртна је у овоме случају после 10 минута.