Просветни гласник

910 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

И овде још треба пазити да се „ничим суви!ле не жури". Хтети и сувише рано заменити објашњења која себи дете ствара објашњењима позитивним и рационадним, стварао би се бескористан и рђав посао. Дете не може да разуме наше раздоге; оне које му даје уобразиља према њему су: оставимо га дакле његовим варкама. Главно је не да оно себи рациоиално објасни ствари, већ да се пашти да их објасни. Хтејући и сувитпе рано да га научимо, рискујемо да у њему ослабимо тако драгоцено љубопитство, и да га лишимо задовољства и гордељивости коју му пружају његова лична открића, Поштујмо дакле објашњења која је оно само сковало, ма како наивна и Фантаста била и кад нас буде питало нека одговори увек буду такви да задовоље његову уобразиљу. Мала Аурора Дипен. после свога открића одјека, била је мучена жељом да види ово друго ја, чију је егзистенцију васпоставила; није престајала да то друго ја дозива својим најнежнијим гласом. „Била сам прекинута, инше Жорж Сапд, доласком моје мајке, и не бих умела рећи зашто сам, далеко од тога да је питам, скрила од ње оно што ме је тако јако узбудило... Хтела сам да проблем разрешим потпуно сама, или сам се можда плашила објашњења која би ми уништила тајну драж мога открића". Једнога дана ипак ваљало је мајци открити тајну, али се она задовољила да каже: ,То је одјек", и у име свакога објашњења додаде: До је глас који је у ваздуху." На тај начин непознато изгубивши своју тајну за малу Аурору сачува ипак за њу своју поезију. Мало дете обожава ириче које гута и схвата на свој начин Мало дете обожава „приче". Оно се пре свега ингересује изазивањем, које су учинила уста која оно воли, загим осећајима које је само претрпело, напослетку догађијима из свога сопственог живота. Потом, како се поље његове уобразиље шири с његовим искуетвом оно постаје подобно да се одушеви и заволи приче у којима имају удела и други а не само његова мала личност. Госпођа Некер објашњава овај укус према причама живахношћу представа у духу дечјем. „Слике које се изазивају у њима, можда су светлије и бојеније но што би били стварни предмети. Прича код њих производи дејство мађи.јске лампе". Може бити значи ићи мало даље, бар кад је реч о задовољству које осећају према причама наши сасвим мали. У самом почетку, један од основних елемената овога задовољства, изгледа да је чисто чулне природе. Детету се свиђа да слгјша речи у приповетки, као год што му се свиђа да посматра и да додирује материјалне предмете. Ове крилате и мелодичне ствари обујимају га дражима своје сонорности нре но пгго га заинтересују као изазивачи слика и идеја. Извесне речи усхићују дете изнад сваког очекивања; никад се не умори, понављајући их: „Уљудност" и „магацин" чиниле су недељама право задовољство Маријани (28 месеци),