Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

923

наставникова игра исто тако велику улогу као и вегово знање. Тек кад су у једном кандидату спојепи темељно стручно знање и недагошка умепшост, таква личност најаодеснија је за семинарскн рад. И ако већнаа кандпдата показује довољно стручно знање, ипак има некнх области, где би се могло више желетп. Врло су ротки кандидати, који знају најважнпје законе из психологије. То исто важн и за знање средњега високонемачког језика, и исторпје уметности. Студпја историје педагогпје код већине капдидата састоји се само у том, што су научнли имепа славних педагога и њпхова начела. Из методнке по.једннпх наставних иредмета капдидати не уче много у упиверсптету. Студенту се то чипн досадно, споредпо и но ссби разумљпво. Све ово имају кандидати да постпгну у семинару. Ну не само доиуњавање и нојачаваље стручнога знања кандидатског већ још внше тешкоћа задаје уклањање мана, којима је седиште у осећању и хотењу. За времо с;1ободиог студентовања избледели су неки појмови о реду и дужпости и доста времена прође, док они увиде, да су ови основни стубови школскога организма састављени све из самих малнх ствари. Тешко се навикну опет на школску атмосФеру, где по њихову осећању нмаде толико ситннчарења а тако мало генијалпости. Младпћи су необпчпо паметаи после испнта, а нарочито ако оп нсиадне врло добро. Оии пре свега тада мпсле, да у свему и увек мора важити њихов поглед. Велику ће заслугу стећи њихов саветник, семинарски наставник, ако им покаже, да нам је брнжљива прпрода дала два уха а једна уста. Ако хоћемо да овп будући наставинцп васпитавају наше ученнке за личности, морамо и њима допустити, да на згодном месту и у згодном облику заступају своје гледиште, те да ие дођу до мншљења, да се отворена реч не радо чује. Сем тога, у семннару се иорају неговати колегијалнн, нријатељски односн, између осталога и друга^скнм састајањем, где ће ио некад бити и наставннк семннарскн. Ко се бојн, да ће изгубитн од ауторитета тиме, што се са потчињепнма овако дружи, тај мора врло рђаво мислити о себи. Слика, ко.ју НеФ даје о семинарском раду, у свему одговара ономе у Мпнхенској Вплхелмовој гимпазији. Најпре истиче потребу нарочпте нросторије за семппар, семинарске собе, у којој ваља да је и семинарска књижница. Наводп н најпотребнија дела за њу, која треба да су тако ту, да кандидат може узети сваку књпгу у свако доба. У семпнарској собн морају битн још сва нравила п уредбе »отребне за рад семинара и школе, као дисцпплинска правнла, школска нравила, инструкције, унуства нтд. На првој конфрренцији кандидати да.ју обавезу место заклетве (у Внлхемовој гимназији се заклнњу), затпм унравитељ препоручн им, да нроучо правила семинарска, обраћајућн нм нарочито пажњу на вођење дневннка. После овога одређује часове за хоснитовање; напомене им, на шта већ у ночетку морају обратити нарочиту нажњу; при том особито истакне ове тачке: избор и разређивањо наставног градива, пачип његове грађе, личност наставпикову, школски ред и паставннчки уснех. Број конФеренција унравља се ирема градиву и послу, као год и њихово трајање, тако да се на једну конФеренцију може утрошити и два и по часа а свршпти посао п за један час. Према нскуству довољне су ове конФерепцпје недељно са ио двачаса рада. Предметп конФеренција јесу : извештаји кандидата о опажањима учињеним при хоспитовању; разговор о нокушајима наставног рада и огледппм лекцпјама; рвФератн; предавања; претресање завршпих педагошкнх радова. просветни гааоник, I књ., 9 св.. 1912. 61