Просветни гласник
924 лросветни гласник
Поред конФеренцнја траженн „разговорн" врдо су важан део целога рада. Семинарскн наставннк мора у прво време држати сваког дана веће и мање разговоре и претресааа и давати кандидатима свако.јаке савете и објашњења, што се односе на конФеренције и лекције. Хосиитовање тј. посећивање предавања вргаи се најпре у разреду семпнарског наставника, у тако званом семинарском разреду, за што се узима четврти или нети разред, нонајбоље пети. Уколико је разред гори, утодико је од мањег утицаја тражена „угледпа настава": а уколико је разред бољи, утолико се настава врши с већим полетом, живље, утолико кандидати добијају утисак угледа. Досадно је и с тога и без вредности дуго хоспчтовање на једном предмету, због чега не треба на једном предмету хоспитовати дуже од три часа; неки пут је довољан и један час. Пачело мора бити, да кандидати што брже сами пређу на држање предавања. Гледањем се много не учи; тек кад сами на себи осете дидактичке погрешке, тачније ће пазити и више ценити примену наставнога поступка. После семинарскога разреда, свога дидактичког вежбалишта, кандидати морају посећивати и угледна нредавања у другим разредима. После семинарског разреда најбоље долази виши разред. У већој гимназији није тешко изабратн разреде за хоспитовање, где има више одељења и више наставника. При разговору о овим часовима мора семииарска управа поступати са највеким тактом: уиравитељ треба већ пре конФеренције да кандидатима даде нотребна упутства. Број часова, који ће се посетити у једној недељи не треба, нрема правилима, да је већи од петнаест; али се не мора дотерати ни до максималног броја. На конФеренцијама после хоспитовања унравитељ позива једнога од кандидата, да поднесе извештај о посећеном предавању у семинарском разреду; затим пита друге, шта имају да реку. и напослетку даје реч разредном старешини, у овом случају дакле семинарском наставнику. Овај најпре оцењује сам извештај, опомиње у исти мах кандидате, да у свима извештајима буду објективни, на онда претреса дидактичкн важне тачке, на које кандпдати нису обратили пажњу, и скицира им још једном цео ток своје лекције. И управитељ говори о извештају. Како се у разговору о хоспитовањима намеће врло много градива, управитељу мора пре тога бити јасно, шта треба за то да изабере. При том треба да пажњи кандитата препоручи начела за расправљање постављене теме. Наропито истпчемо ову умесну НеФову наиомену. Треба овде наставити и довести у везу с оним знањима, која су стечена у университету, дакле можда са Формалним ступњевима. Али се не може одобрити, ако се безусловно тражи примена оних пет Формалних ступњева и сматра, да је правилан само овај поступак у наставп. Они додуше имају велику вредност и почетницпма при њихову спремању показују поуздан пут, али при том се ипак не сме ићи дотле, да се градиво насилно трпа у ове шаблоне. Формални ступњеви и индуктивна метода не морају се применити у сваком случају. — Еандидатима ваља за почетак сврнути пажњу на ова проста правилца, која су основа свакој правилној методи: 1. Оно што је ново везуј за познато. 2. То износн очигледно, водећп рачуна о моћи схватања код твојих ученика, идући од лакога тежему, бирајући само оно што је битно, пуштајући да ученпци што могу внше сами нађу, и занимајући више разум но памћење. 3. Са стрпљењем брижљиво извежбај оно што је објашњено. 4. Тражи рачуна о том. 5. Понављај то, што се може чешће. Ео се држи ових правила, зацело има довољно прнлике, да цокаже своју индивидуалност. И ако је уз то наставник, који се брижљиво припрема, који има весело