Просветни гласник

61 *

ШКОЛСКО КРЕТАН.К

925

срце, жнв темпераменат, неуморно стрпљење и лепе манире, њему није потребно даље изучавати никакве методе. Тада ће бити само веселих ученика, срећних родитеља, директора што се смешкају, задовољних надзорника и наклоњеннх министара. Добар део одељка о семинарском раду посвећен је практичним вежбањпма кандидатским. Семинарскн рад треба да има више практичан характер. Што су за медицинара болнице, за правника практиковање у судовима, то за Филолога значн педагошкн семинар. Теорија сме у семинарском раду узети на се само улогу служавке и помоћнице и има само да образложи и оправда задаћу ирактичних мера. Због тога бн Не® одредбу семинарских правила о увођењу кандидата у наставнички иознв изменио овако: „Као средства за то служе: а) углелна предавања са разговором носле тога о њима и образложавањем примењених иедагошких и дидактичкпх начела; б) нокуптји у предавању; в) огледне лекције; г) самостално држање часова; д) реФерати и ђ) предавања". После хоспнтовања долази држање часова од стране самих кандидата. Одређивање времена за то оставља се капдидатима. Они ће отворено рећи управитељу семинара, у ком се нредмету осећају већ спремни а из кога хоће још да присуствују часовима. Али после слушања туђих часова не може се још кандидатима ставити у задаћу, да раде цео час у разреду. Ово већ забрањује обзир на разред. С тога после хоспитовања треба да дођу нокушаји у предавању и после њих тек тако зване огледне лекције. НеФ због тога предлаже овакву измену одредбе о том: „Вежбање у практичиој примени препоручених им начела кандидати добијају најпре покушајима у предавању (ЦпкегпсМзуегзчсће) у семинарском разреду, новим лекцпјама у овом и другим разредима у присуству једнога од руковалаца семинарских и напослетку самосталним држањем часова. Ова нрактична вежбања морају се органскн придружити току наставе у поједнним разредима". Покушаји у прсдавању и огледне лекцпје показали су се као врло добро вежбање и већ њима за љубав ваља ограничити време хоспитовања. Ове покушаје треба држати еамо у семннарском разреду и само у присуству семинарског наставнпка. У другпм разредима ироизвелн бн сувише узнемиравања. Почетак добро је да учиап онај кандндат, којп се осећа најпоузданијн. и то с онпм прсдметом, којн ствара најмање тешкоћа, са латинским вежбањима, па онда да се цређе на Цезара. Кандидатима се одреди само мало наставног градива, на пр. једна илп две реченице из латинског вежбања или већи период из Цезара, тако да једнога часа дођу на ред барем трн кандидата. Капдпдати, кош се ма из ког разлога покажу као особито неумешни, треба да учине што више овнх покушаја. Огледне лекције (Ргоће1екиопеп) могу се овако деФинисати: „Оне су наставнн рад кандпдатов, којн траје цео један наставни час, а којим кандидат треба да добије практично вежбање а прн том у исти мах да покаже, „колико је напредовао у иодобности, да практички иримени препоручена начела". Огледне лекције ваља држати из свих предмета, на којима су кандпдати хоспитовали. Због времена а и иначе не могу кандидати увек сви радити, те их с тога управитељ одређује на то. У НеФовој школн сви су кандндати држалн по једанаест лекција, а неки и дванаест. Кад се утврде разреди, цредметн п часови за огледне лекције, онда се опет остави капдидатима, да они сами бирају ред за држање ових лекција. Они морају знати унаиред, кад тачно има.ју да држе лекцију. Оиширна критика, према