Просветни гласник

934

11Р0СВЕТИИ ГЛАСНИК

које јо у њ хтео упети Сенат. У Фраицуској потребно је било много више времена, па да се деФинитивпо васпостави аутономија, јер посао око овога продужио се од 1870 до 1896 године. Близина ових двају датума, 1896 и 1900 допушта нам да претпоставимо да је из Франдуске прешла идеја о а.утопомији у Шпанију, али се, по себи се разуме, није могла створити једним ударом велика аутономија, у једној земља где дотле није постојада апсолутно никаква, а није се хтело иодражавати Сједпњеним Државама, где сваки Унпверзитет ужива најапсолутнију слободу да се организује од свога ностанка по плану који му буде изгледао најбољи. У Француској, нормалне школе за време Револуције, у којима се вршила енциклонедијска настава, имале су само еФемерну егзисхенцију и школе намен>ене специјалној наставп, које заменише оне нрве, биле су уједињене под именом чисто националним Универзитет Француски, иим се тежило да се верује да оне сачињаваху организовану целину, докје у ствари међу њима била само чисто административна веза, и док поједине гране науке остајаху издвојене. За то време Немачки Универзитети сачували су свој интегритет и своју независност, не допуштајући ван себе И никакву вишу наставу", и код њих је мало деоба чисто одвојених; слободни курсови, обавезни курсови били су комплетирапн семинарима, у којнма је ученик, у место да се ограничи да прима оно што му се предаје, радио сам под надзором проФесоровим п тако се одавао личним истраживањима. ПроФесорн бираху свога доајена и свога ректора, и били су апсолутни господари своје наставе; са своје стране ученици оиет беху господари да бирају проФесоре које хоће н да прелазе са једног Универзитета на други, иа ма на том новом Унпверзитету не остали внше од једног семестра. У Фрапцуској једноличност и независност немачких Унпверзитета иривукла је пажњу 1870. Мислило се што су они у XIX веку на челу научног покрета, да то треба делом приписати овој независпости и овој једноличности, и да је према томе требало груиисати проФесоре и васпоставпти везу између Факултета, да би пм се допустило не да се учине независним од Државе, која их узима на свој терет, већ да јој они могу исказати своје жеље п своје планове у питањима која се односе на иаставу. Декрети од 25 јуна и 28 декембра 1885 дадоше Факултетима цивилну персоналност и органнзоваше Факултетске Савете. 1890 Факултети добише право слободног располагања извесним кредитима који се преобратише у субвенције. Закон од 28. априла и декрети од 9 и 10 августа 1893 ујединпше Факултете сваке Академије у једно тело. То је био пут стварању Универзитета, што је и учињено законом од 10 јуна 1896. У смислу тога закона Универзитети врше дисциплипарно и спорно правосуђе, п уживају слободу да устаиовљавају благодејања и награде, да стварају катедре, да набављају књиге за књижнице, колекције и снабдевају лабораторије, без повреде Државиних права, и у границама прихода којима располажу. На ову паметну и разборпто уведену аутономију циљао је и шпански пројекат од 1900; али није остварен због дуге периоде дискусија и контроверза, које нису биле у стању да сузбпју онај страх који је он изазвао. Плашило се да нерсоналност поједпних унпверзитета не би произвела неку врсту распарчавања шпањолског народа, а међутим под Наполеоном, Универзитети Немачки одупрли су се утицају Француском, и затим, поред независности о којој су дали доказа у диекусијама специјалних питава, ни-