Просветни гласник

школско крета&е

935

како нист били препрека стварању Немачког Царства коме су стварно један од најбољих ослонаца. Слабост шиањолских универзитета очевидна је. Тим се и објашњава што од свих шпањолских универзитета једшш онај у Мадриду има права да даје тигулу доктора. те је на тај начин стекао прерогативу коју нема ни париски, ни берлински, ни лондонскн унпверзитет. Услед овог недостатка многи универзитети и не цене богзна с каквпм задовољством да расиолажу својим имањем; многима од н >их, под разпим изговорима, одузета су имања којима су већ одавна располагадп. Тако .је на прпмер Научпи Факултет у Мадрпду коме је одузета Астрономска Опсерваторија да буде придодата Институту ГеограФСком и Статистичком под изговором да се координишу радови који се тичу еклинса 1905 и 1912. Закон од 1857 прописао је да ће овај Институт бити придодат научнон Факултету што ннје никад извршено. Тако је исто са Музејем природних наука и Ботаничким вртом, који су под специјалним изговором придодати једном повом Институту физичких и природпих наука. Може бити да ће аутономија дати пове снаге шпањолским универзитетима. То ће бити кад се буде размислпло да се Немачка потруднла да замени Факултете у Штрасбургу Упиверзитетом, да је Француска груписала, по њиховом природном реду, различне иаставе и кад се буде стекло уверење да филозоф и Физичар. астроном и историчар, филолог и природњак, правнпк п лекар, могу и треба да се узајамно помажу, и да ниједна настава не може живети одвојено. Желети је да имања Универзитетска овпма допусте да подигну зграде које би се могле такмичитн са палатама, музејпма уметничкпм, катедралама, — или простије речено, да буду доста простране да ученпци не би били приморани, при најмањој узбуни, да се распрште по улицама и да тако ремете ред. Желети би било да ове зграде буду снабдевене књижницама, музејима, лабораторијама, као што је то и другде. Аутономпја универзитета могла би још имати и ту корист да перподично обнавља Академске Савете, да ствара универзитетским публикацијама тра.јашније везе између проФесора и ученика, да допусти овима опет да помоћу благодејања и награда довршавају своје студије и своја пстраживања не прихватајући се и других послова, и наиослетку да привуче и ђаке из туђнне. К, I. д.е 1'Еп. Ваа ВбШпдег — 31и<Иепћаиз (Немачки институт за туђинце) — 16 октобра 1911 инаугурисана је у Берлину прва серпја курсова у ВбШпдег 81иЛ1епћаи8 која је намењена странцима. У кратком говору којн је држао дпректор ове установе проФесор \\ г Пће1т Разгкотезк! показао је и прецизпрао циљ који је истакнут: ,.Не може се познатп, вели он, земља и народ, кад се огранпчнмо да их у журби посетимо или кад се о томе суди по површним обавештењима, кој I нам други ко да. Да би се на.учило да се добро упозпа земља Кантова, Шилерова, Гетеова, Бетовенова, Вагнерова, треба пре свега владати њиховим матерњпм језикон; треба продрети у мисао и оссћзје народа који жпви у тој земљи; само на тај начин бпће неко способан да оценн цивилизацпју његову н моћи ће стпцати богатство у додиру са тии народон и том земљои". Курсовп одржати у приој сесији у овој установи обрађивали су ове предмете: немачки језик (основнп, средњи и виши курс), историја Формације немачког царства, административна, екононска, соцпјална и политичка орга.-