Просветни гласник

938

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

одговарајућих шкодских тинова и њихових иаставних нданова. 0 овом питању иитаће своје реФерате д-р Еершенштајиер (Миихен), проФ. Кауер. (Минстер) и д -р Вериа.н. Посдедњег конгреског даиа биће прочитани реФерати д-р ЗајФерта, проФ. Лемана и проФ. Верника, који се дотпчу учитељске припреме ; а на. послетку реФерати д-ра Фишера и проФ. Штерна о педагошкопсиходошкој спреми која се захтева од савременог педагога. * Међународна кинематографска конференција и изложба у Л.ондону — Фебруара месеца 1913. год. приредиће се у Лондону велика кпнематограФска изложба са неколиким конФеренцијама о кинематограФском питању. Пошто су кпнематограФски прикази добилп у наст \вивеома угледно место, на изложбп ће бити два нарочита одељења; васпитно и научно. Бпће демонстрована употреба кинематограФа у школи и употреба ултра -микроскопа. Школск.а иастава заступљена је у изложбеном одбору неколиким најугледнијим именима.

Да ли је потребно специјално образовање наставницима средњих школа? — В. Руцен Тешко да још иком треба доказивати, колико је средња школа и сад недовољпо поуздана у свима својим односима. Ако још пко у то сумња, њено унутрашње стање последњих година лако ће уверити свакога, па и највеће оптимисте, колико је несавладљивпх тешкоћа, да не кажемо разорности, у њезпну бићу. Ван сваке је сумње, да је реФорма средње школе на дневном реду. Разноврсни су и многобројпи узроди таквог нежељеног стања у средњој школи, те је немогућно улазити овом пришком у све њих, због чега ћемо се и задржати, за сада, само на. једном од најзначајнијих, који несумњнво заслужује сву пажњу. То је питање о специјалном образовању наставника средње школе. Разуме се, да ово питање ни по чему нијо ново. Оно се нокретало и проучавало не једанпут у току последњпх десет година. Било је чак и неколико огледа, не рачунам и Немачку, да се она идеја и оствари, а данас се о њему баве званпчно и многа министарства просветних послова. Али је, н поред тога, питање о спреми средњошколскпх наставника још веома далеко од свог потпуног и рационалног решења. Узрока је томе и сувише, а један је, по нашем мишљењу, несумњнво и пајглавнији, што сама мисао о неодложној потреби његова решења није још ни нз далека довољно раширена ни у самим педагошким круговима, а камо лн тек да се њена потреба осећа и у ширпм друштвепим слојевпма. Поред овога, веома је распрострто и мишљење, да је питање о спремп средњошколских наставника уопште и педагошкој посебице питање тек другога реда! Нема сумње да је школа у најтегањој везп са целокупним друштвенпм и државним склопом нашега живота, те је п потпуно оправдано тражитп узроке тих недостатака у многобројнпм ненормалностима тог п таквог склопа. Њих, дабоме, ваља уклонити, како би се школа, постављена у здраве и пормалне погодбе, могла лечити, па и излечити, од својих многобројних педуга.