Просветни гласник

ШКОЛСКО КГЕТАЊЕ

939

Уверени смо да је, уопште узевши, оваква аргумецтадија сасвим правплна: стављена у нормалне потребе здравог живота, школа ће се несумн>лво лечитгг, али, не треба заборавпти, ни у ком случају, сама собом. За такве успехе траже се огромни напори, — најозбпљнији рад по спремљеном н утврђеном плану, а тај рад, по нашем најдубљем уверењу, мора бити упућен у првом реду и пре свега на стварање армија педагошки спремљеннх наставнпка. Никакве реФорме у области школских послова: ни мењање програма, ни увођење гаколске аутономпје (у старалаштва), ни иоправке материјалног стања педагошког лерсонала, па чак ни ослобађање школа да не да .ју дипломе у вези са правима и бенеФицијама, па ма колико све те мере биле по себи значајне, — не могу заменпти рад бапг у том правцу или нас избавити од његове неодложне потребе. Несташица једне такве педагошке армије осећа се све јаче из године у годину. Све већи пораст компликованостп нашег живота, у свима правцпма, изазива и несумњиву потребу што већег спецпјалпсања у свима СФерама људске делатности. Само н једпно спецпјалисти могу данас развијати своју грану, или и .још мање: једва колико толико радита на њој ! Данас ником више не нада на намет да, без сиецијалне спреме ма у којој грани, буде само архитект, лекар, агроном, ннжињер, и т. д. У изузетку је још једиио наставник! Само носао, којему је објект душа човекова, има ирава вршитп сваки свршени уннверзптетски студент, јер је слушао низ предааања ма из које научие гране, а међутим ни један носао не тражи више проннцања у целокупну научну област, озбиљнијег истраживања целог низа оеновних филозофских питања, јачег искуства у комбиновању научне теорпје са практичког живота — колпко педагошки посао. Ни једна интелпге тна нроФесија не захтева толико спецпјалиог спремања колико проФес.ија наставничка. Све јачој нотреби што већег броја наставника узрок је, како мислпмо, и у силној тежњн ка демократисању образовања. Просветним благом хтео би се користити цео народ. Говорећи о педагошком образовању наставнпка, мп ста^но мислимо једино на наставнпке средњих школа, јер је питање о специ.јалној спреми народних учитеља веК одавно решено у нозитивном смислу. Решила га како држава. нсто тако и друштво, а то је решење, до пеког степена, већ н примењено. Ова несхватљива разлика, која ностоји између људн једне и псте ироФесије, објашњава се, како то нама изгледа, једино ногрешиом тачком гледишта, са које се веома често посматра рад наставнпка обеју категорија. По неком чудном схватању, рад у осповној настави сматра се као нека средина пзмеђу заната и интелигентне проФесије. Позпавање технпке свога заната обавезно је за наставника основне школе, а то се сматра и као главни задатак учитељскнх школа. Предавања у средњој школи, према предавањима у основној, сматрају се као научна до неког степена. Због тога се и мисли да средњошколском наставннку иедагошка техника нпје ни по чему нотребна, па према томе, ни специјална нрипрема. Држи се да је таквом наставнику довољно ако је, у граннцама универзитетскпх нредавања, озбпљно познат са својом групом. Исто се тако верује да треба нмати само урођеног недагошког талента, јер се он пначе нигде не може научити; поред овога, счоро је опшге милросветни гласник, II књ., 9 св., 1912. 62