Просветни гласник

НЛСТАВА II КУ.1ТУРА

1105

Скоро све ученицо имају у себи предрасуду о „тглеменитој" скитници, о „гордом" просјаку. Ка овом типу, који је створида њихова уобразиља, све оне управљају и окрећу своје ногледе, кад им се тражи да наведу пример независности. У њиховим задацима скнтнице су хероји: „Они нису потчиљени ничијој вољи, они су независни. Предложите им да им дате какав привлачнији, бољи положај, у каквој варонш на пример, они ће то одбити; ови људи неће се моћи навикнути на седантеран живот, и, још мање, да се потчине ма чијој било вољи; изнад свега они воле своју независност, претпостављају да имају и да воде скромнији, сиромашнији живот". ,Тош је типичнија она анегдота, у којој се једна ученица, иначе врло паметна, без икакве резервисаности диви нонашању и држању онога просјака коме не изгледа да га милостиња понижава, а који међу тпм одбијадама што ради: „Тојебио шпански племић, његово држање било је днвно у оним бедним дроњцима; просно је милостињу од мимопролазника; једап га је од њих занитао: би ли хтео да ради, да чува стадо, и да тлко има од чега поштено да живи. Но, он, горд и достојанствен, испрси се у својим подеротинама: „Шта, њему предложити ланац и стегу! од њега тражити да замени слободу ропством, њему понудити да има господара! Сматрајући да му је испод достојанства да да ма какво обавештење он с презрењем одврати: в Ах. па за каквог ме човека сматрате?" На тај начин овај сиромашак, каогод п опај вук у оној басни, претпоставио је беду, немање залогаја хлеба благостању и лепом животу, што би било купљено по цену своје слободе". Овим се јасно и чпсто утврђује ово: пре но што им је иатња пробуђена и подстакнута, и пре но што им је пробуђен критични осећај, све наше учевице, својевољно, нрокламују да је пезависност ослобођење према свакој обавези н оне ту независност сматрају за племениту, горде.1>иву, дивну. * * * „Какве идеје, какве осећаје пробуђује у вама реч дисциплина" 4 ? питали смо затим исте ученице; и сасвим искрено оне су изјавиле да им је осећај изазван овим изразом посве непријатан; речи којима се служиле да ово и потврде не остављају у овом погледу никакве двоумице.

1 Даљн текст задатка био је овај: »Какве идеје, кавве осећаје пробуђује у вама реч дисциплнна? — Мнслнте лн да дисдиплпна која вал се налаже доноси какве користи? Постоји ли дисцидлана над самии собом? Покажите у чем се састоји помоћу^ примера дозајмљених у вашем раду и животу и потражите да ли је она супротна независности?'