Просветни гласник

1106

ИРОСВЕТНИ ГЛАС1ШИ

До је реч која рђаво одјекује у ушима-, -једна од оних речи с којом не водимо да се сусрећемо", *„она ме збуњује и вређа", та реч „пробуђује у мени идеју незадовољства и одвратности", она нема у себи „ничег благог ни пријатног", „изгледа ми неутољнва", „н>е се ужасавам". Једне непосредно себи представљају ,дисциплинска друштва", друге: „сгарешина строга лица, оштра погледа"; понеке опет: „спартанске ученике како корачају одмереним кораком, озбиљна лица, оборених очију"; или пак: „војнике који иду у реду, уздигнуте главе, руку припијених уз бутине", „сваки се миче и креће онолико колико и онај до њега"; или пак — слика која се никако није могла предвидети — „ученике, високе и мршаве(?), који иду уреду, одмереним кораком, пред њима наставник строга погледа са батином у руци". Откуда ова одвратност ? Пре свега што дисциплина намеће туђе заповедање и што је прописани ред тежак. Није ли дисциплина атак на задовољство, на ћуд, на лнчну Фантазију? „Не би шгком сметало, ако бих читала за време одмора, или ако бих ушла у разред пре осталих". Хоће се да разговара, дисциплина натерује на ћутање; хоће се да забавља, она тражи да се ради ; хоће се у шетњу и на разговор, а она натерује на игру. „Она се противи нашим најјачим жељама, и изгледа једино да је створена да нас мучи и притискује". „Свако би волео да буде слободан, да се покорава својим ћудима, да покуша да лети на својим сопственим крилима, и вечито овн проклета дисциплина све то обуздава". „На ложени" ред и правило не остављају места непредвиђеном: унапред се зна шта ваља радити; од септембра до краја школске године иду недеља за недељом са истим предавањима тачно у исто време: сви нонедеоници биће неугодни „са задатака из матерњег језика", а сви четвртци „са задатака из математике". Трпи се са иравилности обавеза, каогод и због самих обавеза. Трпи се такрђе са овог јединог правила: кад би се оно прилагођивало сваком посебном случају, кад би се оно поводило према изузетцима, и кад би пристајало да се приме тако законити разлози који гоне да се оно скучи, како оно тада не би изгледало такотешко! „Дисциплина пробуђује у мени идеју реда, иравилности, јединства, и сматрам да је непријатно саобразити се оиштим законима." Ијош даље, дисциплина је скуп правила наложених сноља, наложеннх од стране госиодара. Човек подлеже без онирања физичким законима, јер се пе може нападати ни окривљавати њихов творац: грађански закони такође нипгга више не изазивају ово опирање и индигнацију, чак и онда кад вређају ћуд, јер не осећа се непосредно вдаст оних који су их прописали, сачинитељи њихови остају иепознати, док међу тим наставник, господар представља, персониФикује правило.