Просветни гласник

школско крбтање

1115

н 4 Телесне казне у немачким школама — Пртски министар вере и народне наставе недавно је објавио декрет о употреби телесних казни у у основннм школама. Тај декрет гласн: 1) Право употребе и примењивања телесни казни не може п не треба да буде одузето учитељу; 2) Учитељ ће сматрати као нитање части да телесне казне сведе на стриктан минимум. 3) Злоупотреба ових казни јасно предочава недовољну педагошку културу. 4) Ове казне нису погодна и прилагодна средетва која ће унанредити иаставу и учење. 5) Оне не треба пикад да буду пре примењене но што се учитељ тачно обавестио о утицају који нма на ученика породична средина и учениково физиолошко стање.'* 6) Ове казне никад не треба да компромитују здравље, пити да вређају част, нитн нак да аонижавају чедпост детињу; 7) Претеривање у телесним казнама често води учитеља пред суд, па ма то нретерпвање било приписано љутпни, гневу, учитељевој индигнадији. 8) Учнтељ треба дакле радн штићења деце и ради очувања свога личног достојанства, да обрати пажњу на све елементе, који би, у тренутцима гнева, утицали на његове постунке. 9) Преноручљиво је да се увек држи на извесној даљини од учоника којега казни. 10) Најзгоднија средства да се потисну и уклоне све прилике за телесно кажњавање јесу савесно припремање, привлачна настава, строгост према самом себи". Телесне казне су дакле законита установа и њпхово прнмењивање је одређено службеним цроииснма. Али лудо би се учинило, ако би се замишљало да Немци не познају ннкаквих другнх начина за наспитање и да њихове школе имају „батину и прут" као једини аргуменат. „Телесне казне. вели ВоМсћег (2\уеЈ8ргаећ1|*е 8с1ш1е), само су крајње средство у кажњавању. Без тих казни не бн се могло оити у основним школама. Средношколске установе увек могу искључити посве рђазе ђаке. оне којн су непоправљивн, али основна школа нема на тони права ни могућностп. Треоало би општим проннсом установити да се те казне неће у свакој прилици и сваком случају употребљаватн. већ једино нротив озбиљних ногрешака н погрешака које су поновљене, као што су леност, тврдоглавство, лаж и т. д. то ће рећи у случају у коме би се рђава воља ученикова појавила као одлучни узрок његових поступака и његове немарности". Није нам циљ овде (вели Ј. МоШог) да дискутујемо о педагошкој н фплозофској страни телесних казни. Усвајајући ноставку да се велика већина учитеља немачких изразила против укидања досадашњег става, покушаћемо да обавестимо читаоце о вођено.ј дискусији. Тога ради коментарисаћемо министарску одлуку. Дете има права на инструкцију и васпитање, о чему брига ноглавито пада на родитеље. Но, како ови нису увек у стању да се нрихвате оваквог носла и тешког задатка, то је Држава узела на себе ту одговорност, кад дете стигне до извесних година, н одредила је извесне спремне личности да настављају и васпитају у њезино име. Сасвим природно она даје овим поередницима права и дужности која сама у том погледу има. Право прн-