Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

1161

ехсеПепсе. Ео њега реши, репгиће читав нроблем педагогијски" (Жил Дибоа). Решеву тога проблема били бисмо много ближе, да је раније схваћена важност овога питања у свем његову обиму, — код тако огромнога искуства од толико хиљада година, откако има учитеља и ученика много бисмо више могли знати о односу између наставнога градива и ученика, него што данас знамо, и многа би спорна питања била већ решена досада. Из тога се види, од каквога је замашнога и управо пресуДнога значења, да се учитељ стави у прави однос према методу. .јер где методи мало узнемирују душе уччтељеке, ту су много узнемироне душе ученичке. ,Ми морамо од својих колега у основној школи учити, како се наставно градиво не само предаје и до разумевања доводи него и у самој школ.и увежбава тако, да потпуно постаје властитост ученикова" (Јерузалем), а још је Хербарт рекао, да су средњошколски учитељи ретко прави иедагози, чешће само научници, често механички радницгк Методска се спрема мора претходно задобити као н стручна спрема. Учитељ мора добро знати не само шта него и како ће предати ученицима. и као што се за шта не може ограничити на своје искуство, тако исто не може ни за како. И у једном и у другомв лично искуство мора бити увек проширивано туђим, како би оно постајадо што потнуније и што сређеније. Овим туђим искуством доћи ће до свести много што-шта, што се иначе не би јавило. усадиће се као клица у душу васпитачеву и доносиће пдода и њему и његовој окодини. Он ће осетити тада и ведичину свога задатка, видеће, да није све тако просто и обично, као што се чини ономе, који задатку није никада оштро у очи ногледао, коме често није ни падало на памет, да треба да га схвати у свем његову обиму, у свој његовој дубини, и с величином задатка рашће и његове снаге, јер и „човек расте са својим већим смеровима". Он ће осетити тада, и да стоји предједним задатком, који је дично његов, који он мора сам за себе решити, те да теорија ту није довољна, јер она садржи у себи само апстрактне елементе, а он се находи сред живих елемената, који се крећу и раде у разним правцима, а које он треба да задржава. унапређује, уиравља њима и одређује их. Стога му ту не може помоћи увек ни најбољи систем, а често му може шкодити, ако буде мисдио, да у његове уске оквире може сабити све обиље и сву многострукост појава, које живот шкодски са собом доноси. Теорија је потребна претпоставка и за рад у шкоди, ади није прва и последња реч, она не зна и не може знати за придике, сред којих се учитељ находи, и за које је позван да ради, њих зна он еам, иди их бар пре свега мора упознати, и у њима радити онако, како се најбоље да радитн. Како биле рђаве придике, оне не могу бити изговор, и за њих има један најбољи начин, —