Просветни гласник, 01. 12. 1912., стр. 24

СЛУЖБЕНИ ДЕО

1161

ехсеПепсе. Ео њега реши, репгиће читав нроблем педагогијски" (Жил Дибоа). Решеву тога проблема били бисмо много ближе, да је раније схваћена важност овога питања у свем његову обиму, — код тако огромнога искуства од толико хиљада година, откако има учитеља и ученика много бисмо више могли знати о односу између наставнога градива и ученика, него што данас знамо, и многа би спорна питања била већ решена досада. Из тога се види, од каквога је замашнога и управо пресуДнога значења, да се учитељ стави у прави однос према методу. .јер где методи мало узнемирују душе уччтељеке, ту су много узнемироне душе ученичке. ,Ми морамо од својих колега у основној школи учити, како се наставно градиво не само предаје и до разумевања доводи него и у самој школ.и увежбава тако, да потпуно постаје властитост ученикова" (Јерузалем), а још је Хербарт рекао, да су средњошколски учитељи ретко прави иедагози, чешће само научници, често механички радницгк Методска се спрема мора претходно задобити као н стручна спрема. Учитељ мора добро знати не само шта него и како ће предати ученицима. и као што се за шта не може ограничити на своје искуство, тако исто не може ни за како. И у једном и у другомв лично искуство мора бити увек проширивано туђим, како би оно постајадо што потнуније и што сређеније. Овим туђим искуством доћи ће до свести много што-шта, што се иначе не би јавило. усадиће се као клица у душу васпитачеву и доносиће пдода и њему и његовој окодини. Он ће осетити тада и ведичину свога задатка, видеће, да није све тако просто и обично, као што се чини ономе, који задатку није никада оштро у очи ногледао, коме често није ни падало на памет, да треба да га схвати у свем његову обиму, у свој његовој дубини, и с величином задатка рашће и његове снаге, јер и „човек расте са својим већим смеровима". Он ће осетити тада, и да стоји предједним задатком, који је дично његов, који он мора сам за себе решити, те да теорија ту није довољна, јер она садржи у себи само апстрактне елементе, а он се находи сред живих елемената, који се крећу и раде у разним правцима, а које он треба да задржава. унапређује, уиравља њима и одређује их. Стога му ту не може помоћи увек ни најбољи систем, а често му може шкодити, ако буде мисдио, да у његове уске оквире може сабити све обиље и сву многострукост појава, које живот шкодски са собом доноси. Теорија је потребна претпоставка и за рад у шкоди, ади није прва и последња реч, она не зна и не може знати за придике, сред којих се учитељ находи, и за које је позван да ради, њих зна он еам, иди их бар пре свега мора упознати, и у њима радити онако, како се најбоље да радитн. Како биле рђаве придике, оне не могу бити изговор, и за њих има један најбољи начин, —