Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

1163

не само учитеља него и свих осталих јавних и нозваних чинилаца у средаој жкоди. Она треба да укажу и на сдоженост и на тешкоћу задатка, који један човек сам собом не може решити, но га увек само са свога стојалишта и са своје стране потпомаже решавати. Тиме она доводе до свести евакоме појединду оно важно сазнање, да он није једини но само један радник, ко.ји свој рад мора подесити тако, да га уме подвести под општи задатак. И у сагдасности појединачнога рада с општим задацима наћи ће се и најобјективније мерило, којим ће се моћи проценити свачији рад. Али методска упуства не стављају само захтеве за учитеље, не траже само, него и дају. Она им пре свега дају изобиља сређенога искуства као готово оно, на што би они истом после дугога лутања наишли или никако не би ни дошли дотле. Тим утврђеним пак искуством дају пм поузданост и ону лакоћу у кретању, коју сваки човек показује, кад има у рукама сигурно оруђе за извршивање свога задатка. Та поузданост и лакоћа у кретању управо је и главна ствар, стога методска упуства не треба никада сматрати као стеге, које хоће да задрже слободно кретање, и која би ишла за овим, та би дошда у директан сукоб са својим смером. Границе, које се постављају методским упуствима само су за то, да се не удаљимо од смера, који нам настава п васпитање одређују, и оне морају бити увек довољно простране, да би дале маха сваком добром индивидуалном раду. Добра се воља не сме спречавати, њезино ограничавање значи само дати јој пут. на коме се неће расплинути, на коме ће моћи доћи до свога највећег утицаја, — али самовољност и ћудљивост морају се задржавати. Ове се морају задржавати тим пре, што троше снаге улудо: оне крзају и кидају онога, од кога потичу, а не доносе користи (или само штете) онима, на које су управљане. Настава мора бити организован рад, само тако може бити успешна, а „организација није ништа друго, но довести ствари у везу једне с другима тако, да могу радити лако, живо и потпуно" (Диви). Сви они, који се издвајају из те везе, не само да стварају сасвим непотребне тешкоће и себи и другима, него могу реметити и рушити читаву организацију. Ово зацело ни један учитељ неће свесно хтети, ади да се не би и несвесно нашао на том путу, треба да се уме сачувати од блиских заблуда, треба да има храбрости, да призна сво.је погрешке, и јачину воље, да се одрече старих навика. Он треба увек да има на уму, да поред циља., што га је себи поставио, има и других циљева и могућности, норед његових путова и средстава и других путова и средстава, која могу бити и боља од његових. То треба да га доведе дотле, да све циљеве, путове и средства упозна, 11 употреби и примени оно, које нађе за најбоље. Методским упуствима не може бити други задатак, но само да га у томе потпомогну. И по