Просветни гласник

1164

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

природи свога предмета она се морају бавити многим стварима, које се понекима чине као -маденкости" и „ситнице". Али и највиша уметност има својих „ситних ствари" (сликар мора учити и мешати боје, вајар бацати и гњечити блато), којима заиста ни.је нимадо унижена, јер ништа не унижава, што усдовљава њезине највеће успехе. Сваки ваљан рад мора бити иогиун рад, и стога се у њему не сме ни један његов део омаловажавати. Нажадост „међу учитељима се не ретко јављају људи, који омаловажавају стадеж и позив учитељски, и који исказују с неким нагласком, да их је само нужда нагонила, да овде Нађу уточишта. Таковој обести треба да стане на пут снажно развијени дух. учитељскога друштва: за учитељски сталеж није нико сувише добар, и нико не доноси сувише са собом" (Паулсен). И методска упуства треба да стану на пут „таковој обести", и то на тај начин, што ће ујемчаваги еве боље умење у вршењу тога задатка, и што ће тим све бољим умењем изазивати и све веће задовољство својим позивом у оних, који су му се одали — из кога било разлога. Концентрација и корелација наставе. Настава је саставни део васпитања и стога, и кад иде за својим посебним циљевима мора имати у виду општи циљ (моралност). Тиме не само да се одржава јединство у васпитању уопште него се знатно потпомаже и јединство у настави. Већ и савлађивање предмета (учење) садржи у себи етички моменат, јер навикава на рад у одређеном смеру и на напрезање и издржљивост, како би се постигао тај смер. Због тога многи педагози мисле, да је само напрезање учениково од веће вредности но резултат напрезања, т. ј. стечено знање или задобивена умешност, — јер се ученик, навикавајући се на савестан рад, находи на непосредном путу, који води ка крајњем циљу васпитања. Посредни је пут у самим предметима, у њиховој садржини, у етичким моментима, које обухватају, и увелике стоји до наставе, у којој ће мери они бити истакнути и уколико ће бити искоришћени. Пре свега је јак етички моменат и у томе, што нас свака наука учи истини, а објективност је, потчињавање чињеницама, уједно и неопходни услов за свако морално поступање: у сваком се предмету ученик учи, да се веже за истину, и на тај начин да се одрече свога субјективног мишљења, свога произвољног објашњавања и схватања. Тиме се он изводи из свога ограниченог круга, учи се познавати и ценити ствари и личности не по субјективној вредности, коју им он придаје, пего по објективној, која је у њима, коју оне имају саме собом, коју мора примити онаку, каква је, на којој ништа не може изменити, којој се мора потчинити и нрема којој треба да удеси своје поступке.