Просветни гласник

САУЖБЕНИ ДЕО

1165

И из једне се математичке Формуле може поучити томе: ако произвољно измени односе количина, доћи ће у прииени до рђава резултата. Тај етички моменат има свака наука као наука, остали се дају извести из градива нојединих предмета, и то не само из оних предмета, који нам приказују људе, њихове радње и њнхове поступке. Свака нам наука показује с једне стране бескрајност евојих задатака. с фуге границе, преко којих не можемо прећи. А свака наука уз то обухвата само мален део бића, и ни све скупа га не могу обухватиги у делкни! То све такође треба довести ученику до свести у приликама. у којима ће он то моћи схватити и осетити. Сви предмети треба т,а потпомогну то схватање и осећање, коме ће најбољи облик моћи дати математичка геогра#ија, религија и ФилозоФија. Ученици не треба да остану без чуства. страхопопгговања, које је „човеку битно 1 " (Гете). И њнме се човек учи објективности, јер схвата сво.ј прави положај у васионом свету. Али ученика треба уводити и у правилно схватање човекова положаја и његових односа у друштву. За то дају обилне нрилике све науке, које се баве друштвом, не само друштвене него и природне. На многим примерима ученик може ту видети разлику између кориснога. и доброга, сазнати, шта је добро, а шта није, шта је право, а шта није, шта је допуштено, а шта није, и уопште шта приличи и пристоји човеку, а шта не. Све то градиво није само предмет сазнања, без утицаја на чуство и на вољу: оно изазива ученика, да ствара себи уверења, да ироцењује различите радње и поступке људске, да искаже свој суд о њима, нрими их или одбаци, ирема- њима се управља или их одбије од себе. Стога је дужност учитељева, да га приказује тако, како би овај утицај био што јачи. А биће, ако ученици виде, како се исти принципи дају извести и-з разннх градива и применити на разна градива, ако из уста не само једнога учитеља него свих редом чују, да је крај свих разноликости места и времена увек била основица моралности преданост смеровима заједнице, да су се смерови истина. мењали. али да је увек остајала преданост заједници стална, да се врлине кроз тисуће година нису промениле. Ученици ће видети тада, да се сав.тађивање самога себе: умереност (супроћење задовољству, потискивање страсти — борба против алкохола, зега јитепит Уепиз!), храброст н марљивост (несупроћење незадовољству, — стаменосг и издржљивост, неуклањање испред тешкоћа и опаености), и дужности према другима: истинитост, правичност, добра воља или љубав према ближњима (одржавати и узвишавати и туђ живот!) увек цениле као наЈвеће вредности, као оно, што има општу вредност, јер треба да је заједничко евим људима (или и обратно, оне треба да су заједничке свим људима, јер су од оиште вредности). Учитељи нису испунили евој задатак потпуно (јер они нису само учитељи него и васпитачи),