Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

1175

на алхебри, може бити од користи по наставу, кад треба нарочито утврдити неке дедове или прећи најтеже партије. Али упоредно учење ипак не искључује одређену сукцесију предмета, јер се сви предмети не могу одједном учити, а и избор се предмета и њихових делова мора управљати према зависности једнога од другога и према ученичком развоју. Према томе јестаственица мора претходити природним наукама ( физици и хемији), матерњи језик страним, геограФИЈа ,историји ијестаственици.У опсегује појединих предмета аритметика претеча алгебри, садашњи облици (или уопште каснији, у мртвим језицима) старијим, облици и реченице гласовима и науци о постајању речи, метрици и прозодији, штиво историји књижевности (уколико ова уопште може бити предмет средњошколски). Фатална је погрешка н. пр. она. наших ранијих наставних планова, по којим се ред у излагању науке о језику узео и за методски ред: гласови, корени и постојање речи, облици, реченица. Методски се ред мора дакле често разликовати од систематскога, па и историјскога, правога реда у развоју једне науке. Што настава даље нанредује, дакле у вишим разредима, ту се већ више може држати и систематскога реда, а историјски ред долази до потпунпје примене једино у науци, од које и носи име, у историји. Ту је прогресиван ред најприроднији, јер приказује постепени развој догађаја, а од више њих брањени регресивни метод (полазак од садашњости, пошто је, као што се за разлог наводи, садашњост боље позната) може врло добро послужити у понављању, када су све чињенице већ добро познате. За историју је од велике важности, да се учитељ уме ограничити, јер се ни у једном предмету учитељи тако не расплину, као у овом, и често баш онај учитељ, који непрестано уверава, како је историја потребна за објашњење садашњости (ша§181;га тИ;ае) и не дође до тога, да садашњост објасни, него је приморан, да се изгуби негде у прошлости. Да сукцесија предметаињихових делова не може бити строго изведена, и да се у настави мора понекад узиматиунапреди градивоиздругих области (за крвоток н. пр. из Физике, за дихање из хемије), познато је сваком учитељу. Ови потребни прекиди у континуитету доводили су до расправљања о томе, да ли не би боље било, да се наставно градиво пружа ученицима у тако названим концентричним круговима. Браниоци концентричних кругова узимају обично три круга, у првом је ,језгра градива", у другом проширивање, а у трећем завршивање градива. Добра је страна концентричних кругова, што се непрестано враћају на основе једнога предмета и комбинују понављање с пружањем новога градива. Да ли да настава тече континуитетски или у концентричним круговима обично је одређено наставним плановима (и то може бити за један предмет на овај, а за други на онај начин), али се учитељи могу служити у настави и једним и другим начином