Просветни гласник

1174

ПРОСВЕТЈШ ГЛАСНИК

Концентрацију и корелацију наставе треба да имају учитељи пред очима у сваком свом поступку. Оне не смањују наставно градиво, али показују, како се оно и при све већим захтевима даје упростити и одакшати, и како се њиме долази до крајњих циљева наставе и васнитања уопште. Оне својим радом са разних страна потпомажу задржавање, разумевање и удубљивање наставнога градива и принципа, који треба да нам буду вођи у животу. Од раздвојених грана наставних оне стварају „органску целину" (Фрик). Сукцесија наставе. С концентрацијом и корелацијом наставе је у непосредној вези и питање о сукцесији наставе: наставни предмети и њихови делови треба да су тако распоређени, да припреме концентрацију и корелацију и учине могућним узајамно везивање наставнога градива. У расправљању овога питања одређује се ред наставних предмета, ред њихових делова и ред наставних поступака. Спор је, да ди да предмети један други размењују или да се упоредо уче, да ли један за другим или један поред другога, практички решен, због множине предмета, у овом другом смислу. Разлози су за упоредно учење, што би се иначе могло догодити, да се једно заборави, док се друго научи (нарочито у најмлађим годинама, јер деца брзо примају, али брзо и заборављају једном научено и кроз дужи размак времена непонављано градиво), и што се не би могла показивати узајамна веза између нредмета, него би већином сваки стајао сам за себе. Иначе би овде била права концентрација наставе (пажња би ученичка била концентрована на један предмег или на више уско везаних), — али на штету корелације наставе. Корелација наставе претпоставља дакле упоредно учење предмета. Ако је пажња ученика ту и подељена, корелацијом треба да се доскочи томе, да не буде расцепкана, а правилно подешена смена предмета може нредупредити засићеност наставом, коју би један предмет без промене врло брзо пзазивао, и оживљавати заинтересованост за наставу. Но ни ту се не сме ићи далеко. Сувише много предмета (у наше су дане нарочито опасни многи модерни језици) и упоредно учење свих делова једнога предмета (у језику, у математици) могу поделити и заинтересованост, и тим је ослабити, и онда се ни у једном правцу неће поетићи много. Нарочито треба пазити, да се и у једном нредмету концентрује пажња на једну ствар, како би се од ње могао задобити потпун утисак. Тако н. пр. Смрт Смаил-аге и Горски Вијенац не треба прекидати каквом прозном лектиром или лекцијама из књижевности, које би одводиле пажњу ученичку на другу страну. Исто тако и у математици задржати се неко време само на геометрији или само