Просветни гласник

1180

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

том н-е може посумњати нико, коме је позната разлика између састава, писмено израђена, и састава замишљена, израђена само „у духу". С тога би се разлога могдо препоручити учитељима, да у извесним случајевима, за прве лекције, или када су на реду теже партије (н. пр. преглед целине при крају једнога већег одељка), читаву лекцију израде написмено и одреде је у свим појединостима. Али ово никако не би требало да је правило, јер крије велику опасност у себи. Све градиво на часу треба да је израђено што више у сарадњи с ученицима, развојном наставом, — и што је ова сарадња већа, тимјеујемчен и већи успех. Ова се пак сарадаа не да одредити унапред, и ни најбољи учитељ неће моћи извести у духу сва питања и све одговоре ученичке. А настава се мора управљати и према овима. Стога нацрт једнога часа треба да је покретљив, и да даје могућности не само за многе уметке него и за многа изостављања. Ако је педагогија заиста и уметност, онда она мора у својим поступцима остављати маха слободној инспирацији и у оваким појединостима, али ни ту она не сме избити никада у разузданоет или се изгубити у беспућу, и добар ће учитељ увек и после ненамераване екскурсије наћи свој пут и доћи до свога циља. Учитељ пак с тачно израђеном својом замишљеном лекцијом може бити слен и глув за стварне потребе ученичке и држати се само свога плана. Очито је, да така настава мора губити много од увек потребне непосредности и живости, да се тако може и крај најбоље воље промашити циљ, и да од такове, и припремљене наставе, не може бити праве користи. .Ко уме само према својој раније израђеној схеми одржати свој час, још не уме настављати, како треба; читава методичност може бити само нека врста скелета, али не жива организација" (Минх). У припремању може учитељ и подценити и преценити знање ученичко. ПодцењиваЊе се знања ученичкога јавља чешће у старијих учитеља, који се враћају на већ старе ствари и објашњују ученицима и оно, што им је добро познато, тим оваки учитељи. уверени у свој „метод", убивају заинтересованост за наставу и постају стереотипни и досадни. Ово подцењивање обично иде у корак са слабљенем знања у самих учитеља, — оваки учитељи, учећи друге, заборавили су, да треба и себе да уче. — Прецењивање знања ученичкога јавља се чешће у млађих учитеља, који би све, што су научили на университету или у опсежним стручним делима (не ретко и истом дан-два пре часа), непосредно да сруче у главе ученичке и не помишљајући, да ли ученици имају потребних претпоставака за то; тим оваки учитељи, уверени у своју „науку", убивају такође заинтересованост у својих ученика, јер траже од њих оно, што се истом кроз дужи низ година задобива и савлађује, и што ни они сами у тим годинама нити су знали, нити су могли савладати.