Просветни гласник

СЛУЖВЕНИ ДЕО

1181

Најбоља је спрема за идући час повратно припремање за прошли: када ее учитељ посде стварнога часа поврати на свој замишљени и у нацрту овога часа исправи и забедежи, чему га је искуство научило на етварном (,Ш ђоп таИге 1'аИ воп ехатеп Ле сопзс1епе". Со11аг<1). То је најбоља полазна тачка за даљи наставни рад и предохрана, да се и даље упада у исте погрешке. Али ће у поређењу стварнога часа са замишљеним бити и момената, код којих ће учитељ констатовати с радошћу, да је погодио, како треба радити (што бољи учитељ, тим више оваких погађања, — тим више и радости!), Вежбајући се тако у посматрању свога рада и утицаја свога рада на ученике, учитељ ће се находити на путу свога непривидног усавршавања. Уједно ће иматн и задовољење за своје напоре у животу, које .је слично уживању уметникову, када у свом делу види остварене своје замишљаје. Неспреман отићи на чае значи отићи у бој без оружја. За такога с\ учитеља ученичка питања заседе, од којих преза на сваком кораку. Учитељ губи тада поузданост у себе и потребну сталоженост, ученици веру у њега и у његов рад. Настава тече тада обично без реда, без живости, не оживљава и не приања, ученицима је досадна и чини их расејапим, често и разузданим. Неспреман учитељ не само да штети наставу него може бити опасан и за дисциплину у гаколи. У интересу је и учитељеву, као и целокупнога рада шкодског, да се то не деси никада. Учитељ за време наставе. За учитеља није довољно, ако је стварно и методски савладао свој предмет. Осим тога, што он својим предметом и начином свога рада утиче на ученике, утиче он на њих и својом личношћу, својим личним особинама, својим држањем и начином свога дружења с ученицима. Ове су личне стране учиницима најближе, најприступачније, оне непосредно утичу на њих, по њима у главном бирају они међу учитељима своје узоре или се одбивају од њих, и стога се не може довољпо нагласити значење личних особина и навика за наставу, као и за васпитање уопште. У томе је „права психологијска вештина васпитачева, као уопште и свакога, који треба да психологијски утиче на друге. На сваки начин, да се та величина не да научити само теоријски; што је најбоље у томе, ствар је диспозицијом и вежбањем условљенога „такта", т. ј. умешности, да се „сачуствује" с душом другога, и та се умешност да задобити само емпиријски. Али ако само уопште нема тих потребних услова, ту ће ипак и општа теоријска поука много допринети" (Наторп). Л.ично држање учитељево, озбиљност праћена добром вољом, без претеране строгости и без неприступачности, може предупредити многе погрешке и у настави као и у диециплини, као што их лично држање