Просветни гласник

1182

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

учитељево може и изазвати, Ово за наставу, и за школу уопште, то.жико иотребно лично држање задобива се, као што ее из наведених речи види, и васпитањем самога себе. Учитељ, који се вежба у томе, да посматра себе и утицаје свога рада и својих поступака, убрзо ће видети, у коме правцу треба да се нарочито креће његово самоваспитавање. Ко уме сам над собом бдети, сам себе васпитати, умеће и над другима и друге, и, што је веома важно, ово други и несвесно осећају и лакше се потчињавају. Несагласност учитељева са самим собом, његова ћудљивост изазваће и несагласност и ћудљивост у разреду. Најобичније је и готово непрекидно употребљавано средство, којим учитељ долази у дотицај сучеником: говор. Као у многом чему другом тако ће се ученик и овде угледати на учитеља, а пошто је добар говор „душа све наставе и најбоље јамство за ираве успехе у настави" (Матијас), то се мора на-њ обратити највоћа пажња. Не може другога научити говорити, ко то сам не уме, учитељ мора и сам јасно и разговетно говорити, да би то могао захтевати с правом и од ученика. И у говору се као и у мишљењу огледа моћ човекова над самим собом. Људи, који умеју да владају собом, умеће и отночету реченицу довести до краја, неће се дати збунити ни навалом мисли ни упадањем са стране, и не само да ће је довести до краја него ће јој дати и потпуни или нотребни граматички облик. Јасне и разговетне речи, тачно и одређено исказане реченице изазивају већу заинтересованост, брже се примају (што нејасно и нетачно чујемо, тога се истом касније можемо досећати из даљега говора) и лакше памте. Тих је говор често знак слабости воље или лености мисли, врло често и знак незнања и непоузданости. Ово се пак више пута хоће да покрије и брзањем. Тим се средствима служе подједнако и учитељи и ученици. Добар учитељ неће имати потребе, да се послужи њима, а пазиће, да и ученике одвикне од њих. Тих је говор на месту само, кад треба нешто да се њим на неки начин издвоји од остале везе, н. пр. свечана, узвишена или жалосна места у читању или иначе, а тако исто и брз само у неким случајевима, н. пр. при набрајању, или за оно, што треба знати мехрнички: једанпутједан. математичке Формуле, најважније деФиниције и парадигме. Да говор учитељев треба да буде биран, да се мора пазити не само на граматичку правилност него и на избор речи, разуме ее само собом. Учитељу се не сме отети ни једна простачка нити сокачка реч: у свим приликама, он треба да уме владати својим изразом. Али ако и треба да говори уобичајеним (не увештаченим или особењачким) књижевним језиком, ипак зато није потребно, да се пошто-пото избегавају дијалекат и провинцијализми. Овима не само да се може објаснити понешто (ако н. пр. ученици не разумевају књижевну реч), и не еамо да се они могу употребити као примери за развој у језику,