Просветни гласник

ОЛУЖБЕНИ ДЕО

1183

него су они и средство, да се покаже веза између науке и живота, и да се учитељ прибдижи ученику казујући му понешто и језиком његове мајке и његова завичаја. Учитељ нека не заборави, да он својим говором треба да утиче, да побуђује, да покреће. А за ово је потребно још и да чуствује садржину евега, што казује, да се то чуство огледа у његову говору, како би овај могао и у ученика изазвати сдично распол,ожен.е. Говор се дакде мора придагођавати и предмету, иначе се неће моћи постићи потребно расположење за његово схватање. То нрилагођавање предмету треба пренети и на ученика. Узвишену, племениту садржину не треба допустити, да се очегрта, она ее мора и изговорити свечано. Научена се песма, а нарочито религијска и патриотска, не сме очитати као једанпутједан. Осим прилагођавања садржини предмета, потребно је још једно: говор не може бити једнак у свим разредима. Индивидуаловање наставе отпочиње с говором учитељевим, он мора бити у свему примерен степену ученичкога развоја. Дијалекат, провинцијализми н. пр. морају све више ишчезавати у старијим разредима, стране се речи међутим јављају овде све чешће, већ и сампм предметима, и опрезан учитељ као што неће употребљавати незграпне кованице, које могу бити ученицима страније но и страна реч, тако се исто неће служити ни страном речи, где год има српску, које се значење потпуно, или бар у довољној мери, поклапа са страном. А као речи тако исто и реченични скупови, склопови и периоди треба да су у нижим разредима што простији и што обичнији, али не зато и неприродни, и читав говор учитељев расцепкан у просте и мало разгранате реченице. Даље ће индивидуаловање бити још у томе, што ће у нижим разредима учитељев говор бити и обимом што краћи, а истом у најстаријим разредима узимати понекад и облик правога предавања. Добар учитељ обраћа пажњу и на то (код рођених учитеља то и несвесно долази), да се индивидуаловањем у говору не задржи само на разредима него да пређе у њима и на поједине ученике. Ни са сваким се учеником не може говорити на један и исти начин. Учитељ мора говорити сл.ободно, без књиге, без листића, без икаквих помоћних средстава за себе. Тим се увек постиже јачи утисак, задобива веће поверење, а уједно се може посматрати утисак и по овоме познати, како ученици прате говор, колико су њих заинтересовани и како га разумеју. „Учитељ мора бити пре свега што независнији од своје књиге, али и читава настава може и треба да тече слободно од књиге у много већој мери, но што то сад обично бива" (Минх) 1 . Али учитељ ће се огрешити о саморадњу у настави, ако сам

1 Тевст за лревођење в. пр. треба да му је толико иознат, да почесто може дићи гдаву и слободно гдедати око себе; песме задате на изуст, треба и сам да зна, математпчке Формуле, резултате мааих бројева, п:одиг:1утпх на квадрат, куб итд.