Просветни гласник

1184

1ЈР0СВЕТНИ ГЛАСНИК

буде много говорио. „Учитељ, прави учитељ, упознаје ее можебити мање по оном, што рече, но но оном, што не рече" (Греар). Главно обележје његова говора треба да буде природност, и да то остане на евим степенима. Еао што му не приличи увештаченост у најнижим разредима, да буде што простији и приступачнији, тако му исто не пристоји ни „високопарност" у вишим, да буде што виши и што ученији. Учитељ мора тежити увек пре свега за тим, да му говор буде разумљив. Све што рече, нека буде јасно и разговетно и за ум као и за ухо. Да би учитељев говор био живљи, потребно је, да буде праћен примереним покретима. Учитељ се и иначе мора кретати на часу, приступати табли и одступати од н>е, писати (ни читање, ни говор сам се не врши без кретања), указивати на разне предмете и показивати их. Али покрети учитељеви не смеју бити нагли, сувише оштри, па ни стереотипни, пошто таки покрети изазивају и маме и на непосредно наследовање или постају смешни. Учитељ треба да буде ученицима узор и у томе, како уме и тело да потчини, и како уме да влада евојим покретима. Нарочито се треба чувати излишних споредних покрета, који често прате неке наше вољне покрете, н. пр. при показивању кога предмета или при онисивању његову покретима (што је компактно?), код извођења појединих гимнастичких Фигура, код деде и кад пишу и дртају (да н. пр. зажмуре на .једно око или другим покретима на лпцу и на телу прате поједине дрте, — од овога их зарана одвикавати!). И оваки споредни покрети могу да начине учитеља смешним и од кретања одузимају ону лакоћу и тачност, којина. оно постизава свој емер без околишења. И ту учитељ мора умети чувати и себе и друг.е. Ослобађањем од излишних споредних покрета уштеђу.је се и снага, која се не троши на оно, што је не само непотребно него што често и смета. За наставу је веома потребно, да се одржава ритам у раду, ритам је уопште услов за одржавање свести, пошто је и наша свест рптамски заснована. Гитмом се знатно ограничава и потрошња наше вољне енергије, јер ритам замењује у раду, који се понавља, вољни подстицај за његов почетак, као што то видимо код ходања, код играња и код свих врста механичкога рада. Али ту не влада нека самовоља, и еФективни се времени размаци код појединих покрета у свим нашим радњама не удаљују много од доста тачно одређене средине, која одговара покретима нашега бала одн. ударима срца (75—80 у минуту). „Свест је дакле ритамски заснована, јер је организам уопште ритамски заснован" (Вунт). И у говору су акценти, који по.једине сло гове јаче истичу, у истим размацима, и то тако, да се при бржем говору не приближују акценти један другом, него се само умножава број неакцентованих слогова, а акценти одржавају свој размак, као