Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

1185

што се обратно у свечаном говору само број неакдентованих слогова смањује. За човека је дакде у свему потреба, да времени ток, уколлко је објект његове пажње, раздели у одељке, иримерене његовој арироди, и да садржине тих одељака пореди једне с другима и надовезује једне на друге (В. Н. Шешапп, (ЗгипЛтз (1ег Миз1кт8зепзсћаЛ, стр. 67. и даље). Истина, да је гогово немогућно говорити стално без икаква нагласка, али је за то могућно, нагласак довољно не истаћи, тако да нам рета долазе расилинуте у једном дугом реду, у коме их је тешко једне од других издвојити. Такав говор убрзо умара и успављује свлст Али ритамски говор, својим акцентом или појачавањем интенситета не само да одржава и већа јединства у заједници него изазива увек и неко ишчекивање својим понављањем такта, те и једним и другим необично олакшава пажњу, а тиме се управо и изводи споменута уштеда у потрошњи снаге. Стога учитељ треба да пази не само на кагласак него и да- одржи ритам у говору уопће, да га одржава у својим питањима и у одговорима ученичким, а нарочито да се говор у хору изводи увек ритамски. С тим је у вези и питање о темпу у наетави. Главно је правило овде: настава не сме тећи споро. Спора настава, као и споро читање, не везује ученпке и даје маха, да им мисли иду у страну. Експери*ментално је нађено, да споро читање, код кога је за један слог више потребно од иоловине секунда, умањује пажњу. Али ни темпо наставе не може бити увек једнако, — оно се мора мењати и према датим моментима, и према предметима, и према разредима. 0 узвишеној и племенитој садржини већ је говорено. Темпо мора бмти брже код рачунања у глави, код вежбавања деклиниција и коњугација, код понављања неправилних глагола него ли у историји и у веронауци. Исто је тако и где је више механичкога рада, где ученици више памте и јаче замишљају изнесене представе (имагинација) него ди што их измењују и суде о њима (радња разума), — темпо је дакле по правилу брже у нижим него ли у вишим разредима. Темпо је природно, кад је примерено датој ситуацији, предмету и ученицима. Темпо се прекида паузама, које су потребне, да се не потре одмах задобивени утисак, да се ученици приберу, иди и да се просто одморе за који тренутак. Паузе су потребне и за то, да обележе појсдине одељке у раду једнога часа, и да се учитељ увери о ученичкој пажњи и разумевању. Пошто и ти одељци морају бити примерени степену ученичкога развоја, то је сасвим природно, да ће их у нижим разредима бити више, па према томе и паузе чешће. И највшшш ће се разредима, добро распоређена целина моћи и од једном предати, и ако само дати моменти не траже друго, паузе ту могу бити тако ретке и тако кратке, да ће се једва и приметити. Расцепкано и испре-