Просветни гласник

1186

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кидано градиво могдо би ту сметати потпуном утиску и расподожењу, ко.је треба да је њим задобивено. Али поред прекида, који су бдагодат занаставу, има и других, који су иајмучнији тренуци у настави, како за учитеља тако врдо често и за ученике. То су они застоји, кад учитељ запне и усиљава се, да нађе прекинуту нит у мисдима. Ако се буду испуниди напред истакнути захтеви (добра спрема, вдадаве собом), тих ће застоја нестати.. На исти ће начин нестати и понављања, исправљања самога себе, стереотипних израза у почетку наставе иди на нредазима („досад смо — а сад ћемо"), празних речи и узречица (дакде, и тако даље, кад ти кажем, јесте д' ме разумели) што све задржава наставу, — а ове посдедње доносе обично и надимак учитељу. Стојадиште учитељево за време наставе треба да је тако, да увек има читав разред пред очима, и да му није ни један ученик за леђима. Учитељ треба да пази нарочито на дица, на руке и на књиге ученичке. И у томе је учитељ уметник, и он, као и сдикар, мора обраћати пажњу у првом реду на лице и на руке, и према томе процењивати, што се догађа у унутрашњости учениковој. Рђава је навика тумарање по разреду. Такав учитељ не само да не чу.је (и не видп) ученике, него ни они њега не могу чути, и тиме се губи и пажња ученика, па и успех читаве наставе, како бидо да је ова л.обра иначе. „Коменски је већ рекао, да учитељ треба да заузме у разреду узвишено место, како би био добро внђен од свих својих ученика, и да тражи, да су очи свих ученика упрте у њега. Његов глас као да је остао без одјека, јер видимо много старих учитеља, који су перипатетичари (Колар)". За наставу је најбоље, када учитељ стоји у средини између првих скамлија. Тако ће моћи најбоље и бити виђон и све видети. „Стојећи ће моћи уопште не само ученике боље надзиравати него ће и сам бити живахнији; али стојање неће бити дужност у тој мери, да прекомерним трајањем учитеља умори и пренадражи; исто му се тако не може закратити ни мирна промена места, да не би био вазда истим ученицима близу и истим далеко" (Минх). На сваком часу учитељ има једну помоћницу, која ће му увек најбоље послужити, и које не треба да се сећа, као „гуја у потаји" само у крајњој невољи. Та је помоћница — креда. Што учитељ буде више на табли писао, обележавао нацрте, цртао, настава ће му бити живља и опажајнија, јер ће се увек обраћати и чулу, које највише утисака прима. Позната је реч, да је најбољи учитељ онај, који највнше креде троши. „Прах на рукама и на одеду учитељеву је као пушчани прах на војнику, знак, да је добро извршио свој посао" (Бенвел). Када Је један наш филоаог посматрајући један биодогијски препарат, што га је био учитељ природних наука припремио за час.