Просветни гласник

1194

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

већ и из преводне књижевности добро познато. Што еу текстови сложенији и тежи, то су и могућности различитије, ту треба и слобода да је већа, — у најнижим разредима, где су прости текстови, већ ее пре може тражити је1,ан одређен начин, а то ће чесго бити и потребно, јер разни начини могу почетнике и у забуну довести. Али никада није довољно само знати речи, па ни наћи еквивалентне изразе и смисао ухватити, него садржина мора бити преточена у матерљи језик тако, да се овоме не само не чини никакво насиље него да се још знање и матерњега језика тим развија и унапређује. Стога се половни и овлашни преводи никада не смеју ни давати ни примати, и од свакога учитеља треба да је и помисао далеко, да је он ту само ради странога језика и да је своје учинио, ако су ученици стран текст „разумели": ученик је потпуно савладао стран текст и примио га у себе само онда, ако уме да га сасвим правилно искаже и на свом матерњем језику. Ово никако ее може сметати „осећању за стран језик" (као што ни стран .језик „осећању за матерњи", кад се њим поступа у обележеном правцу), па ни покушајима, да се на страном језику мисли, и да на њему даље развија изнесени ток мисли. Када се из новога градива исгиче, што је битно и одељује од спореднога, када се износе главне мисли, када се указује на односе Између нојединих делова његових и изналазе односи с ранијим градивом (сличности и супротности), тада се већ прелази и на задњи део наставнога тока, на разрађивање. И оно се изводи развојном наставом, литањима. Учитељ се уверава ту, како су ученици казали и схватили задатак, и то га одређује у његовим даљим поступцима: да ли шта треба иснравити, да ли се мора још једном враћати на поједине делове, у којој мери може послужити ново градиво за домаће задатке. — Што је пак код рачуна проба, да ли је правилно извршен, то је код наставе иримена. Изналажење примера за постављена правила, конкретних случајева за апстрактне, за опште појмове, и решавање задатака враћа ученнке и опет к стварности, к опажајности, од којих је настава и кренула у своме ночетку (у почетку наетаве нпр. приказане су ученицима некс животиње с кичмом, и затим изнесена деФиниција кичмењака; сада се траже даљи примери, који се дају подвести под одређено правило). Знање се овим претвара у умење, а кад се то постигне, постигнут је и смер наставе. Право је дакле знање умење, и стога се не може рећи, да онај ученик зна једну Формулу, који је искаже или напише без погрешке, као ни она.ј, који уме да одреди и све њезине квантитативне односе, него онај, који уме да је упозна у разним облицима и да је самосвојно примени у решавању задатака. Исто тако ни онај ученик не зна граматику, који уме да деклинује и коњугује без иогрешке, а не упознаје облике и у заплетеним конструкцијама и не уме да их примени у задатим реченицама. Ово